Над НАТО-ом сенка атентата на Трампа

Западни војни савез НАТО доживео je неочекивани удар. И то на 75. годишњицу свог формирања. Таман кад су закључци, претње с овог грандиозног скупа (9–11. јула) кренули у јавност, прекинуо их је инцидент у америчком граду Батлеру, у Пенсилванији, током предизборног митинга Доналда Трампа, бившег првог човека САД и актуелног председничког кандидата. Са насловних страна и из ударних термина светских медија набрзину је уклоњена прича из Вашингтона да би је заменила она посвећена извесном двадесетогодишњаку Томасу Метјуу Круксу, човеку који је покушао на свој начин да реши овогодишњу америчку трку за Белу кућу.

Да ли је све случајност, или је судбина највеће војне машинерије у историји човечанства постала оптерећење за обичне људе жељне друге врсте сензација, остаје да се види. Ипак, превладава сазнање да у новом миленијуму овакве организације убрзано губе разлоге својег постојања и – атрактивност.

Подсетимо, НАТО је основан 4. априла 1949. и тренутно броји 32 чланице. Званично, два су разлога за његово формирање: први је био да се заустави евентуално ширење комунистичких идеја из тадашњег Совјетског Савеза, јединог аутентичног победника у обрачуну с нацистичком Немачком. Други: настојање САД да у Европи створe безбедносну зону која би онемогућила евентуално совјетско (војно и идеолошко) напредовање ка источним обалама Атлантика.

Суштина је, међутим, у томе да су овим чином Американци ставили под своју контролу целу западну Европу, једнако као што је то касније на истоку учинила држава Совјета формирањем Варшавског пакта (14. мај 1955). Укратко, Стари континент је подељен на две интересне сфере и као такав је функционисао док није дошло до расформирања источног војног блока, а потом и самог Совјетског Савеза. Американци су контролу над својим делом континента задржали и проценили да могу и више од тога. Време је показало да нису у праву. Јер НАТО више није служио ни Америци ни Европи. Постао је полуга силе у рукама неолибералне друштвене елите, тачније, моћних појединаца и група међусобно повезаних пословним и свакојаким другим интересима широм света.

Поменути скуп у Вашингтону био је управо покушај да се та сила додатно наметне непоћуднима, пре свих Мађарској, али не само њој. Порука је требало да допре и до свих оних Европљана који су схватили да постулати 20. века нису примерени овом садашњем. Иако несвесно, то је својим чином показао и Томас Метју Крукс. Алијанса је пала у други план.

Таман кад се шаролика јавност на Старом континенту спремала да „свари” поруке са самита, јер су биле намењене управо Европљанима, десила се Пенсилванија. И све се некако поново, као бумеранг, вратило Америци. На европској страни Атлантика само су добили потврду да свет који су им пуних 75 година, под плаштом ослободилаца, сервирале западне комшије није за дугорочну употребу. Напротив.

Испоставило се, такође, да су европски народи, европске идеје и традиционална схватања међусобно далеко компатибилнији од друштвене мешавине коју су стварали авантуристи свих родова и нација, вођени једином жељом да „тамо негде преко баре” остваре бољи живот. Наравно, превасходно за себе индивидуално, и у виду материјалног благостања. У тих неколико векова постојања Америка као да се вратила у доба првобитне заједнице, али овог пута опремљене најсофистициранијом технологијом и најубојитијим наоружањем.

Вашингтонски скуп био је прилика и да се Европљани додатно натерају да купују прескупо америчко наоружање и поклањају га Украјини. Иако је свима већ увелико јасно да рат у бившој совјетској републици не може бити добијен на бојном пољу, већ искључиво у главама оних који га воде. А то је опет – НАТО.

Уздрмана Европа никако да се тргне и схвати сопствену позицију. Одлазак њених представника у америчку престоницу није у том смислу донео ништа ново. Није ни могао. Јер, суочен с новим поделама Стари свет почиње да се понаша као у временима пред велике ратове из прошлог века. Али тада је излаз тражен у бекству у „слободну Америку”. Данас тај мамац мало кога привлачи. Потребно је нешто примереније, смештено на другим светским меридијанима.

Доналд Трамп је најавио да ће преиспитати улогу САД у НАТО-у. И не само то. Тражи да Европа на себе преузме сопствену одбрамбену улогу. Идеја сасвим логична, али Европљани оружје купују углавном у САД и могли би лако да се окрену сопственим или другим изворима. Уколико би уопште били спремни да издвајају паре за такву делатност. Поготово што данашње безбедносне претње не долазе споља него – изнутра, у виду тероризма и сличних невоља.

Метју Томас Крукс је Трампово упозорење изгледа схватио озбиљније од многих умних европских глава. Да ли је својим чином пресудио западној војној алијанси, знаће се ускоро.