Право Крајишника на статус борца

У последње време „Веритасу” се јавило више Крајишника због проблема у поступку признавања статуса борца по Закону о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица („Сл. гласник РС” 18/20).

Један од њих је и Љубан Дурман. Њему је решењем центра Министарства одбране (МО) Нови Београд Уп-1. бр. 543-1. од 22. априла 2024, које је потврђено решењем МО Регионалног центра Нови Београд број: Уп-2 бр. 20-2. од 29. маја 2024, одбијен захтев за издавање уверења о учешћу у оружаним акцијама у периоду од 20. јуна 1991. до 28. јануара 1993, које време је провео у саставу ВП 9143 Двор на Уни.

У решењу се наводи да је одлучујућа чињеница за решење ове управне ствари та да се доказивање статуса борца врши на основу писмених података којима располаже надлежни орган Републике Србије: „На основу података које смо добили од Управе за обавезе одбране Сектора за људске ресурсе, Министарства одбране Републике Србије, утврђено је да ВП 9143 Двор на Уни није била у организацијском саставу оружаних снага СФРЈ, СРЈ, СЦГ и Републике Србије и да нема правног следбеника у војсци Србије. Евиденција се води на основу података о учешћу у рату, које су доставиле војне јединице. Уколико војне јединице нису доставиле податке, надлежни центар МО за локалну самоуправу не може издати предметно уверење јер нема података у службеној евиденцији.”

Можда би Љубан и прихватио такву одлуку управних органа да његов саборац Драган Штрбац није добио позитивну одлуку. Наиме, Регионални центар МО Београд, Центар Министарства одбране решењем број: Уп-1 бр. 673-2. од 12. јула 2023. године: „Потврђује да је Штрбац Миле Драган, стално настањен у Земуну, као војни обвезник учествовао у оружаним акцијама на територију СФРЈ у саставу ВП 9832 Двор у периоду од 26. јуна 1991. до 27. априла 1992. године, што укупно износи 307 дана. Уверење се издаје на основу службене евиденције, података из обрасца евиденције војних обвезника и има значај јавне исправе у смислу чл. 29 став 2 Закона о општем управном поступку, а служи у сврху признавања статуса борца и остваривања осталих права која по закону припадају, те се у друге сврхе не може користити.”

Решењем Одељења за друштвене делатности и локални економски развој, Одсека за друштвене делатности, Групе за борачко-инвалидску заштиту ГО Земун број: 580-307/2023. од 17. јула 2023. Штрбац Драгану из Земуна признаје се статус борца прве категорије.

Драган и Љубан су из села Јаворањ, општина Двор на Уни, и од првог до задњег дана били су у истој војној јединици, с тим да је Драган, са чином резервног поручника, Љубану био и претпостављени старешина, док је Љубан био обичан војник.

Драган је, као прави комшија, друг и старешина, и допратио Љубана до „Веритаса”, где су мени и мојим сарадницима дали на увид горепоменуту документацију, укључујући и њихове војне књижице, у којима је обојици била уписана ВП 9143 Двор на Уни. Обојица су се чудила како се Драгану признаје, а Љубану не признаје статус борца.

Прегледајући и упоређујући документацију двојице сабораца, уочио сам да је Драгану у документу којим му се признаје статус борца написана друга ВП од оне која обојици стоји у војним књижицама, што ни један, ни други нису ни приметили. Како је дошло до те замене ознаке ВП нисам могао наћи објашњење у образложењима прегледане документације, нити су ми њих двојица могли објаснити.

Задовољан што сам открио у чему је проблем, посаветујем Љубана да оде тамо где су му одбили захтев и да им једноставно предочи Драганову документацију, коју му је овај великодушно уступио, и да ће тако кратким путем и брзо решити свој проблем. Кад ето Љубана сутрадан поново у „Веритасу” с објашњењем да су му у том органу рекли да они нису и могућности ништа мењати јер је његов случај правоснажно окончан у управном поступку те да може искористити право на покретање управног спора пред надлежним судом, као што му и пише у правној поуци другостепеног органа.

Знајући да поступци пред управним судовима трају и по неколико година, саветовао сам Љубану да поднесе захтев за понављање поступка у којем ће Драганову документацију користити као нове чињенице и доказе који нису били познати управним органима који су одлучивали раније о његовом захтеву и који би, сами или у вези с раније изнетим чињеницама или изведеним доказима, могли да доведу до позитивног решења његовог захтева. Уз помоћ мојих сарадника, Љубан је и поднео поменути правни лек. Остало је и њему и нама да сачекамо нову одлуку првостепеног органа којим ће му признати статус борца или барем дати логично образложење зашто се Драгану признаје, а Љубану не признаје статус борца.

И Драган и Љубан су потврдили да и други њихови саборци из исте јединице имају слична искуства – некима се признаје статус борца, а некима не.

Други случај је Тешо Тешић. Тешо је дана 14. марта 2024. поднео захтев да му се призна својство ратног војног инвалида по основу оштећења организма као последице рањавања, које се десило 28. октобра 1991. док је био припадник ТО Новска, која је у оружаним акцијама била у садејству с јединицама и под командом ЈНА.

Уз захтев је приложио уверење ВП 9162 Окучани, изјаве двојице сабораца, оверену фотокопију своје војне књижице, оверену фотокопију легитимације службеног лица (резервни састав) Министарства Републике Српске Крајине издану 20. јануара 1995, медицинску документацију из 2023. и 2024.

Првостепени орган је по службеној дужности прибавио обавештење Министарства одбране Републике Србије, Центра Министарства одбране Сремска Митровица број 3069-2 од од 4. априла 2024. године, у коме је наведено да је захтев Теше Тешића за издавање уверења о учешћу у рату, решењем тог центра број: Уп-1 број 819-2 од 18. јуна 2023. одбијен као неоснован.

У образложењу решења се наводи да је у поступку решавања захтева утврђено да је Тешо Тешић до 19. маја 1992. године био учесник оружаних акција у саставу јединица Територијалне одбране РСК и јединица полиције које нису биле у организацијском саставу бивше ЈНА, ВЈ и Војске СЦГ, на основу чега је донео решење којим је захтев за издавање уверења о учешћу одбијен.

Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова решењем број: 001490118 2024 99361 000 000 000 001 од 28. маја 2024. поништио је првостепену одлуку и предмет вратио првостепеном органу на поновни поступак, од којег је Тешо 27. јуна 2024. добио опширно упутство о томе какве све доказе мора приложити у поновљеном поступку, уз упозорење да „изјава странке и других лица, без обзира на то у ком облику је дата не сматра се доказним средством у смислу чл. 141,142 и 143 Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица (’Сл. гласник РС’ 18/20). Упис у војну књижицу извршен без позива на одговарајућу службену евиденцију не сматра се доказним средством”.

Да би дошао до статуса ратног војног инвалида, Тешо ће и у поновљеном поступку претходно морати да докаже статус борца. А како кад је једино меродавно оно што пише у службеним евиденцијама Министарства одбране, а они су се већ изјаснили: признају му учешће у оружаним акцијама у саставу јединица ТО РСК и јединица полиције, које нису биле у организацијском саставу бивше ЈНА, ВЈ и Војске СЦГ (?!), што није довољно да му се призна статус борца.

Тешо је већ у жалби на првостепену одлуку навео да је „општепозната чињеница да су се све оружане акције на територији бивше Југославије искључиво обављале под контролом војске ЈНА, те да су ТО и ЈНА биле компоненте оружаних снага СФРЈ, у супротном би се ТО сматрала терористичком организацијом”.

И Тешо тврди да су и неки његови саборци остварили статус борца, па сам му саветовао да прибави њихова решења о признању тог статуса, да посебно обрати пажњу на коју ВП су добили то признање и да их свакако достави као доказ о постојању двојних евиденција о војним јединицама или о дуплим аршинима код одлучивања о статусу борца.

И Љубан и Тешо убеђују ме да им је много више стало до признања статуса борца него до евентуалних бенефита које тај статус доноси. С њима се слаже и Драган, који каже да се не може хвалити са својим статусом борца док такав исти статус не добију и његови саборци. Верујем и Љубану и Теши и Драгану. Још само да им поверују и они који одлучују. А требало би. Ако је проблем у прописима, треба их мењати.

*Документационо-информативни центар „Веритас”