Декларација брани Србе у Српској и на Космету

Декларација о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа није никакав памфлет и фикција, већ наш политички одговор у односу на ситуацију која је присутна на Косову и Метохији и у Републици Српској, рекао је јуче премијер Милош Вучевић у Скупштини Србије одговарајући на тврдње прозападне опозиције да овај документ обичан памфлет који треба „да сакрије намеру о копању литијума”.

Расправа је, за разлику од претходног дана, имала нешто мало више додира с дневним редом, мада је највише времена потрошено на причу о литијуму. Шеф посланичког клуба ЗЛФ Радомир Лазовић казао је да је „декларација која се предлаже, свережимска декларација, која би код грађана требало да пробуди идеју да се владе Србије и Републике Српске баве националним интересима, а свима је јасно да је ово националистички памфлет, који служи режиму да каже како нам прети опасност од непријатеља, пре свега унутрашњих”.

Питао је „које су се то велике силе удружиле да нема клима у породилиштима, да пола Војводине нама пијаћу воду, доносе свесрпску декларацију, а не могу људима да реше проблем канализације”. Додао је: „Кажу треба нам слога и јединство, па ево дуго у нашем народу није било таквог јединства као сада у отпору ископавању литијума. Где је народна иницијатива за спречавање ископавања литијума? ЗЛФ тражи посебну седницу с народном иницијативом, а предложићемо и своју декларацију, јер интерес српског народа у социјално-економском смислу јесте угрожен.”

Премијер Вучевић му је одговорио: „Склоните се из страначких униформи. Размишљајте о одговорности према српском народу, грађанима Србије и према нашој отаџбини Србији. Брине ме када причате о томе да је она фикција и да је то јефтина демагогија. Волео бих да нам се не дешава оно што нам се дешава, да, између осталог, немамо тренутно 300 коначних решења за исељавање Срба из станова из Северне Косовске Митровице, као ни покушаје ревизије Дејтонског споразума, да се српском народу у региону не признају права која се признају свим другим народима. Декларација не решава сва питања и све ове проблеме, али доноси политичку подлогу и, пре свега, институционални приступ како мора да се води политика државе. Молио сам вас, позивао, апеловао према народним посланицима да ово није страначка декларација, него да треба да буде народна, национална декларација. А ви причате да ћете ви да направите сопствену декларацију. Па то је нешто што само иде наруку онима који не желе добро нашој држави, да се делимо по питањима по којима не бисмо смели да се делимо.”

Посланицима који су критиковали пројекат „Јадар” рекао је да својим наступима обмањују јавност и да би и они копали литијум. Истакао је: „Ви, јер сте доводили тај исти ’Рио Тинто’. И тад се нисте противили.” Док је говорио, све време му је добацивао Александар Јовановић Ћута (ЕУ), а председница парламента Ана Брнабић му је изрекла опомену зато што је „претио премијеру да ће му извући уши”.

Миленко Јованов (СНС) казао је да „није неко страни плаћеник зато што ми то кажемо, него зато што га плаћа Хаки Абази” и додао: „Он није рекао да неће бити копања литијума, него да ова власт то не може да ради. Да ли је могуће да ће еколошко загађење захватити само део популације, па ће тровати само противнике власти? Па, ваљда ће тровати и нас. Ово је брутална лаж, њима је потребна, око које ће се окупити, то је сада литијум, као што је лане, нажалост, било убиство деце. Неће бити копања литијума уколико не буде у потпуности заштићена животна средина и живот грађана Србије.”

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић рекао је да постоји пројекат „Чиста Србија”, у вредности од 3,5 милијарди евра, треба да покрије 73 јединице локалне самоуправе на 93 локације, са 159 постројења за прераду отпадних вода, те да се у другој фази гради канализација и постројење на девет локација.

Лидер НДСС-а Милош Јовановић казао је да се власт „осрамотила овом седницом – на сва звона сте говорили о Свесрпском сабору, а онда сте ову важну декларацију ставили на дневни ред међу 60 тачака”. Додао је: „То је штета, јер је текст декларације скоро па добар. Добар је кад помињете Српску православну цркву, као један од стубова опстанка нашег националног идентитета, а добро је бавити се идентитетом, јер смо ми мало дезоријентисани. Неке ствари су недоречене, помињете Сребреницу, а само кажете да се не подржава резолуција ГС УН, је л’ било тешко ставити да у Сребреници није било геноцида? Свака част на борби у ГС УН, али ГС УН је усвојила ту резолуцију, ако ми не кажемо да није било геноцида, ко ће други? Ако то није проблем рећи, хајде да усвојимо нашу (НДСС) резолуцију. Нећемо подржати декларацију, између осталог, због вашег инсистирања на чланству у ЕУ, то је легитимно, али противречно свему што пише у декларацији, јер ЕУ тражи експлицитно признање КиМ. Крупнији разлог зашто смо против јесте противречност изеђу ваших речи и дела.”

Потпредседник владе и министар унутрашњих послова Ивица Дачић осврнуо се на Јовановићеву опаску о Охридском споразуму, рекавши „да ништа што је испод наших нивоа заштите националних и државних интереса није потписано ни примењено, ми смо послали и писане резерве”. Додао је: „Немојте нама пребацивати за КиМ, ми смо се за њега бар борили, а ви сте од 2001. године до 2008. довели да они једноставно прогласе независност Косова. А за то време сте организовали молебан, разбијање трафика и крађу патика овде у Кнез Михаиловој улици. Немојте сада ви да солите памет некоме о патриотизму.”

Премијер Вучевић казао је да у декларацији са Свесрпског сабора пише да тај сабор не подржава резолуцију о Сребреници, а истакао је и да Србија није прихватила француско-немачки споразум за КиМ, те да је неприхватљиво признавање независности тзв. Косова. Додао је: „Резолуцијом о Сребреници, која је усвојена у ГС УН, извршен је покушај колективног окривљавања целог српског народа, који је неприхватљив и не може бити спроведен у дело. Потпуно је јасан наш став у односу на оно што је дефинисано у тој резолуцији. А мислим да је ово један и одговоран и пристојан начин приступа да не копамо по ранама Бошњака, Муслимана за страдања њихових сународника, већ да се јасно одредимо у односу на правну квалификацију, а рекао бих политичку, и свакако на оно што се дешава или се дешавало у односу на усвајање ове резолуције. Још једном, нисмо прихватили француско-немачки споразум, нисмо га потписали и ставили смо јасне одреднице, односно јасне примедбе на исти и рекли врло јасно, неприхватљиво је било какво имплицитно, експлицитно признавање независности такозваног Косова. То је црвена линија Републике Србије. Свакако ћемо разговарати и искористити сваки маневарски простор да нас не прогоне, не кажњавају, не санкционишу и да не изгубимо нешто друго вредно за грађане. И само разумите мало да не морамо све карте увек да покажемо јавно.”

Вучевић је рекао и да нема намеру да буде адвокат ЕУ, али докле год постоји интерес, и политички и економски, Србија иде у том правцу и то је, каже, јасно. Истакао је: „ЕУ није скуп емоција и љубави, него интереса. Апсолутно сам свестан свих наших разлика, али да изолујем Србију и да водимо такву политику, немам намеру. Докле год је та политика која води напред Србију у економски развој, а јачање и војске, и полиције, и просвете, и здравства, ја сам за ту политику. Ако је то пут у ЕУ, то је пут у ЕУ.”

Уз много вике и увреда, полемисали су Драган Ђилас (ССП), Дејан Булатовић (СНС), министар Синиша Мали, гувернер Јоргованка Табаковић, потпредседник владе Александар Вулин... Полемисало се тако да је Брнабићева више пута рекла да је запањена, а Ђиласу је рекла да „у овом дому дамама, као што је Јоргованка Табаковић, нити било којој, нећете говорити да су битанге”.

Екологија, кумови и бузунџије

Кратко, али веома оштро су полемисали министар саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, Александар Јовановић Ћута (ЕУ) и Миленко Јованов (СНС) о улози кумова у заштити животне средине. Реагујући на Јовановићево целодневно викање и добацивање премијеру и министрима док су говорили, Весић је рекао да ће на „терор, вређање, псовање и изношење лажи” подацима показати његове дупле аршине. Показао је фотографију на којој је Јовановић са „човеком који се представља као његов кум, извесни Мирослав Ковачевић, звани Миша Ћускија, који је изградио ексклузивни комплекс зграда – ’Шумице’ у Београду, добио је дозволу и све би било у реду да није због тога посекао 461 стабло, а у близини су Осма гимназија и музичка школа и није било протеста, кум може отети деци 461 стабло”.

Јовановић је одговорио: „Мог кума не зову Ћускија, а ни Никола Петровић. Не мешам се у било чије послове, за разлику од вас, почевши од Ане Брнабић, да видимо колико сте ви тешки, пошто се овде износе приватни подаци. Мог кума волим, дружимо се од основне школе, не занимају ме његови бизниси и нисам му ја издао дозволу, отворите ваше имовинске карте.”

Весић је констатовао да „смо сад бар могли да чујемо признање господина Јовановића да је то његов кум”. Додао је: „Каже да не пита кума шта ради, па што га на овом састанку не пита и не рече да он друге због тога напада. Ћути, као што ћути кад прича другим инвеститорима да може да им помогне код израде студије о процени утицаја на животну средину, тако што их неће нападати. Не кажем да сте ви ово градили, само да се нисте бунили и, хвала богу, што сте то признали.”

Јовановић је казао да је Весић „црвен у лицу зато што лаже” и додао: „Немојте мог кума да зовете Ћускија, он се зове Мирослав Ковачевић и ја сам поносан на њега, а то да ли је неко градио против закона, ви сте му дали дозволу. Овај чопор, који ми добацује, слушај ти пудлице Вучићева (Јованов), ти што му клечиш, да не кажем шта му радиш, лажовчине...” Брнабићева му је искључила микрофон, он је наставио да псује, а она је констатовала: „Овакву реакцију још нисам видела, а свашта смо овде видели.”

Јованов је казао да „смо сазнали да он ништа не ради за џабе”. Додао је: „Ово је рента посланик, може да окачи ценовник на врат. Кад треба да се бране Недељице, дај пет ари њиве, па ће да брани, кад треба река у цев, заскочи председника Вучића с пројектом, па кад не прође, онда је против стављање река у цев... Тако функционише, тако где он има користи, ту ће да прети хапшењима, лежањем на прузи, али човек има цену за сваку акцију, он није никакав еколошки активиста, то је човек на изнајмљивање, кога неко ко хоће да заштити свој интерес ангажује да халабучи. Најобичнији бузунџија. Немој да глумиш поштење, људи те напуштају зато што паре с рачуна за странку, или је НВО, које добијаш од државе стављаш у свој џеп...” Док је Јованов говорио, Јовановић је све време викао, а Јованов је казао: „Молим да се нотира да ме је отерао у материну.” Ово би се наставило да Брнабићева није дала паузу за ручак.

Пословник и „геноцид”

Лидер НДСС-а Милош Јовановић је у свом излагању, између осталог, рекао да у „Сребреници није било геноцида”, због чега је реаговао посланик Угљаниновог СДАС-а Ахмедин Шкријељ, замеривши председници парламента што није реаговала. Казао је да је морала да реагује, пошто је „Милош Јовановић негирао геноцид, а у Сребреници се десио геноцид, то је утврђено свим пресудама међународног суда”, поменуо је и резолуцију ГС Уједињених нација.

Брнабићева му је одговорила да није повредила пословник и додала: „Поносим се што у овој скупштини свако може да изнесе своје мишљење. У неким другим парламентима за изношење мишљења супротно увреженом наративу би тај завршио у затвору, а те земље за себе тврде да су демократије. У Србији није тако, Милош Јовановић има право на своје мишљење и изрекао га је, ви имате другачије и изрекли сте га. Поносим се овим домом што имате право на то.”

Милош Јовановић је казао да ниједног тренутка није рекао да се у Сребреници није десио злочин, „нажалост, десио се, и ми увек исказујемо поштовање према жртвама”. Додао је: „Дакле, то јесте био тежак злочин, али, и то кажем као правник, није био геноцид ни по једној правној дефиницији.”