Здравствена књижица и пасош за прелазак границе

Осим одабира туристичке дестинације на којој ће провести одмор, власници кућних љубимаца морају да одлуче да ли ће пса или мачку водити са собом на летовање, или ће их поверити на чување пријатељу, односно неком хотелу специјализованом за смештај животиња. За коју год опцију да се одлуче, морају да имају на уму чињеницу да припреме за путовање са љубимцем почињу неколико недеља пред пут, јер је за прикупљање документације потребно време, а додатни проблем представља чињеница да у авиону може бити само једна животиња на лету, па је вађење карте за кућног љубимца неопходно обавити барем два месеца пре путовања. 

„Свака животиња која прелази границу мора да поседује здравствену књижицу и пасош у којима ће бити печати који доказују да је она уредно чипована и вакцинисана. Ако се животиња први пут вакцинише, од момента када прими дозу против беснила, после месец дана ради се титар тест, односно тест на антитела беснила који ветеринар шаље у Пастеров завод у Новом Саду. Од момента пријема серума у заводу, резултати се добијају након десет дана, али тек 90 дана од урађеног титар теста животиња сме да напусти земљу. Резултати титар теста шаљу се ветеринарској амбуланти која је послала узорак, као и на адресу власника животиње, а потом ветеринар издаје потврду да је животиња здрава. Са том потврдом иде се у ветеринарску инспекцију која издаје коначну потврду да животиња може да напусти земљу и тај сертификат важи 48 сати”, истиче Милица Новак из једне приватне ветеринарске клинике.

Додаје да се пре путовања треба распитати које земље траже титар тест – ову потврду захтевају све земље Европске уније, али он није обавезан за Босну и Херцеговину и Црну Гору.

Тестирање се не мора понављати уколико је животиња већ имала титрацију, а након тога је редовно ревакцинисана вакцином против беснила. Уколико љубимац једе специјалну храну или узима одређену терапију, треба обавезно понети довољну количину хране и лекова, јер је у мањим туристичким местима тешко доћи до медицинске хране или преписане терапије, у случају да власник заборави да понесе рецепте.

Пре путовања неопходно је проверити да ли хотел или апартман прима кућне љубимце, колико кошта њихов смештај и да ли власници примају животиње свих раса и величина или само псе малих раса. Уз то треба имати и информацију да ли у месту у које се путује постоји ветеринар и које је његово радно време. Такође, осим хране, за пса или мачку неопходно је понети и основне лекове у случају повраћања и дијареје, убода инсеката, упале ушију или очију, пинцету за вађење крпеља, неколико завоја и компреса, као и антибактеријски прах или спреј за ране. Пожељно је да животиња на пут треба да крене празног желуца како не би имала мучнине и повраћала, а ако путујете аутомобилом, пожељно је стати на свака два-три сата и извести пса из аутомобила како би се прошетао и попио мало воде. Животињу никада не треба остављати саму и затворену у аутомобилу, чак ни на пар минута, јер у аутомобилу паркираном на сунцу температура може достићи и до педесет степени, а животиња може доживети топлотни удар и умрети.

Ако пас воли да се купа у мору, обавезно га после купања оперите у чистој води, јер морска со доста агресивно делује на кожу. Треба се распитати на којим је локалним плажама допуштено доводити љубимца и увек почистити иза њега.

Уколико је власнику пак компликовано да води рачуна о псу или мачки док је на годишњем одмору, смештај у хотелу за кућне љубимце би требало да резервише што раније, јер је за време летњих и зимских празника често проблематично пронаћи смештај у последњем моменту. Треба имати на уму да ниједан хотел или пансион неће примити животињу која није чипована и вакцинисана против беснила и осталих заразних болести и очишћена од спољних и унутрашњих паразита, а када су у питању женке, већина власника пансиона поставља услов да је она стерилисана.

Цена дневног смештаја за пса или мачку износи између 2.500 и 3.500 динара, а ако животиња борави дуже од три недеље, обично се добије попуст од 20 или 30 одсто. Са власницима ових хотела власник се договара око врсте хране коју ће давати животињи и количине рекреације, односно времена које ће љубимац проводити у шетњи или истрчавању. Иако већина хотела сарађује са локалним ветеринаром, уколико пас или мачка имају неких здравствених проблема, примају терапију или (не смеју да) једу одређену врсту хране, на то обавезно треба скренути пажњу власнику пансиона и за сваки случај оставити контакт ветеринара.

Уколико власник бригу о љубимцу остави неком пријатељу, било би пожељно да та особа има искуства са животињама и да га љубимац одраније познаје, јер животиње могу потпуно различито да реагују на одлазак власника и долазак потпуног странца у његов живот – могу да постану агресивне, непослушне или једноставно одбијају храну. За сваки случај, треба проверити да ли ветеринар ради или је на одмору у исто време када и власник и пронаћи алтернативног лекара ако се термини преклапају.