Нема поскупљења струје за домаћинства

Иако је цена струје на берзама последњих месеци била изузетно висока, а Србија је уз то и увозила електричну енергију, очекивано је било да ће се то прелити на рачуне домаћинстава. Али, „нема говора о поскупљењу електричне енергије за грађане ове године”, каже у разговору за „Политику” Дубравка Ђедовић Хандановић, министарка енергетике.

У последњих месец дана је у пет водећих економија дошло до скока цене струје за 15 одсто не само због велике потрошње него због нестабилне ситуације са ценом гаса. Шта може Србија да очекује када су у питању цена струје и гаса?

Упркос високим осцилацијама цена у јуну и јулу кад је био топлотни талас, цене електричне енергије у Европској унији су се стабилизовале, док последњих дана имамо тренд стабилизације и у региону. Електрична енергија је берзанска роба, постоје разни утицаји на кретање цене, као што је био случај са негативном ценом струје у априлу. У сваком случају, нема говора о поскупљењу електричне енергије за грађане ове године. Што се тиче привреде, очекујемо да нова методологија обрачуна цене струје и гаса буде на снази и пре 1. новембра. Тиме ћемо добити механизам који ће омогућити ЕПС-у и „Србијагасу” да на бржи и флексибилнији начин одговоре на кретање цена на тржишту.

Какве су залихе угља на коповима и по којој цени то ЕПС увози струју пошто се сваки дан могу чути прозивке да се оваквим начином рада ово предузеће враћа уназад?

Већ месец дана слушамо разне неистине о раду ЕПС-а и упркос бројним демантима и појашњењима и даље се износе паушалне оцене. „Електропривреда Србије” се апсолутно не враћа у назад, напротив, постављају се чврсти темељи за много ефикаснију и профитабилнију компанију.

Када ће се завршити ремонти?

Ремонтна сезона термокапацитета биће завршена до почетка грејне сезоне и грађани немају разлога за бригу, производња угља је стабилна, на депонијама имамо залихе више од 1,6 милиона тона угља, а у акумулацијама скоро 500 гигават-часова.

Да ли је струја протеклих дана купована по хаваријским ценама?

Кад говоримо о ситуацији у енергетском систему у претходних неколико недеља, били смо суочени са незапамћено дугим топлотним таласом и рекордном потрошњом електричне енергије, а све то у време великих ремонта термо, хидро и рударских система. Јасно је да је део енергије морао бити обезбеђен на тржишту, али та струја није купована по хаваријским ценама, нити је увезено више него у децембру 2021. Управо супротно, пошто су ремонтне активности планиране, планиран је и увоз, и то по најповољнијим условима.

Шта је изискивало додатни увоз струје осим велике потрошње због високих спољних температура?

Рекордна потрошња изискивала је и додатне количине енергије које су такође обезбеђене по најповољнијим тржишним условима. Замерке зашто је који ремонт баш сада заиста су злонамерне, јер знамо колико су ЕПС капацитети стари, знамо да су улагања преко потребна и, пре свега, знамо да је ремонтна сезона током пролећа и лета, не само у Србији већ свуда, јер је неопходно производне капацитете припремити за зиму. Неки од тих ремонта, попут капиталног ремонта блока Б1 у Костолцу, обављају се после 10 година, а један од најважнијих пројеката је ревитализација наше једине реверзибилне хидроелектране „Бајина Башта”, на коју се чекало више од 42 године и која више није могла бити одлагана. Ревитализација једног агрегата биће завршена до краја године, док ће други агрегат, који је сада у функцији, бити ревитализован идуће године.

Како ћемо се снабдевати гасом ове зиме?

Министарство рударства и енергетике и Влада Србије антиципирали су ризике у вези са снабдевањем гасом са којима се суочава Европа због сукоба на свом континенту. Залихе су добро попуњене, у Банатском Двору и у складиштима у Мађарској имамо око 500 милиона кубика ускладиштеног гаса. Поред диверсификације снабдевања изградњом гасне интерконекције Србија–Бугарска и потписаног споразума о снабдевању гасом из Азербејџана извршена је и набавка природног гаса и складиштење у Банатском Двору и Мађарској. Такође, имамо могућност набавке гаса и из ЛНГ (течни природни гас) терминала у Грчкој, преко интерконекције са Бугарском, где смо закупили 300 милиона кубика на годишњем нивоу. Кључно је такође да је обезбеђено несметано функционисање „Балканског тока”, који заобилази руту преко Украјине, премда тај правац снабдевања није прекинут, иако постоје таква предвиђања.

Да ли би све скупљи гас могао да повећа производњу струје из угља? У ЕУ већина јавних предузећа планира да се пребаци на угаљ током зиме?

Проблеми са снабдевањем природним гасом у ЕУ, као и сваки драматични скок цена овог енергента утиче на цену електричне енергије. У зимском периоду је додатни проблем што је производња из солара на минимуму. Од ових ризика, земље ЕУ штите се преласком на јефтиније изворе електричне енергије. Производња из ветра не обезбеђује довољну стабилност у том смислу, произвођачи електричне енергије се окрећу јефтинијим решењима – нуклеарним где их има, односно поновно паљење термокапацитета. Србија је сагласна са визијом Европе да постепено смањујемо удео фосилних горива у енергетском миксу, што смо и показали кроз недавно усвојени Интегрисани енергетски и климатски план, којим смо као циљ дефинисали да до 2030. године скоро сваки други произведен мегават-сат буде из чистих извора. Енергетска криза је потврдила колико је енергетски суверенитет и ослањање на сопствене изворе важно за безбедност снабдевања и додатно потврдило наше планове да јачамо производне капацитете, градимо реверзибилне хидроелектране, соларне електране и ветропаркове, али и покренемо јавну дебату о потенцијалима и могућностима коришћења нуклеарне енергије, као базне енергије.

Да ли се упркос томе планира наставак коришћења угља?

До дугорочног решавања питања базне енергије која неће имати угљенични отисак, стратешким документима из области енергетике, које је ово министарство припремило, предвиђамо наставак коришћења термокапацитета уз значајна улагања у примарну и секундарну редукцију емисија загађујућих материја.