Спојеним судовима тече отров мржње из региона

Агресивна кампања против председника Србије Александра Вучића не јењава. Штавише, добила је нови замах у електронским и штампаним медијима из региона. Не заостају ни домаћи портали и новине, с готово истим тезама и насловима, па се стиче утисак да све функционише по систему спојених судова – испуњених чистом мржњом према Србији, Александру Вучићу и његовој политици. Напади су интензивирани у последње време, заједно с кампањом која се у земљи води против литијума, али не може да промакне да је реч о синхронизованим и оркестрираним ударима. Зато се намеће питање – зашто део српске опозиционе јавности пристаје да учествује у хорском певању против Србије и Вучића заједно са осведоченим антисрпским круговима, од Приштине и Подгорице, па до Сарајева и Загреба.

Рецимо, хрватски саборски заступник и градоначелник Сиња Миро Буљ, „погођен” Вучићевом изјавом да нема разлике између садашње Хрватске и некадашње НДХ, изјавио је да „Шешељев по-четник Александар Вучић по стоти пут Хрватима соли памет и напада Хрватску, уместо да је згубидан и ратни хушкач доживотно у затвору” и додао да је „шугавац и кукавица у Глини ’95 хушкао Србе да убијају сусједе Хрвате због такозване велике Србије. Кад је запуцало, јадо је као зечић брже од метка побјегао на београдске Теразије”. Портал „Индекс.хр”, који је пренео Буљову изјаву, навео је да се „Вучић као Шешељев шегрт и потрчко 1995. појавио у окупираној Глини” и да је „говорио о српској Банији, српској Глини, о томе како су кренули на усташку власт и хвалио их због тога”.

Говорећи о последњем таласу медијске хајке у региону, маркетиншки стручњак Небојша Крстић оцењује да је то последица Вучићеве изјаве коју је дао у Паризу коментаришући одлуку Владе Хрватске да тројици црногорских званичника забрани улаз у Хрватску, а уз претњу да ће то учинити и на читавом шенгенском простору. „Том приликом председник Србије повукао је паралелу између данашње Хрватске и НДХ. Анализирао је понашање званичне Хрватске поводом резолуције црногорског парламента. Њихова реакције на један потпуно бенигни текст, изменама и допунама скоро обесмишљен, а који представља црногорски резолуцију о Јасеновцу – била је таква и да се човек пита шта их је толико узнемирило. Да ли то што у Хрватској већ скоро 30 година траје кампања релативизације и негирања геноцида над Србима у НДХ, а Јасеновац и двадесетак других концлогора, од којих су два била резервисана искључиво за децу, у модерној хрватској квазиисториографији представљају као азили и лечилишта за Србе, а не оно што су заиста била – места најмонструознијег покоља Срба, Јевреја и Рома, од којих су се згражавали и окорели нацисти? Данашња Хрватска признаје злочине над Јеврејима, плашећи се одијума САД и Израела, али у потпуности негира геноцид над Србима. Због тога је нико неће казнити. Њене савезнике то не тангира”, наводи Крстић.

Говору мржње и увредљивим изјавама које стижу из региона не одолева ни део српске јавности. Недавно се у програму једне телевизије чуло и да је председник Србије „перверзни психопата”. „Наш председник је мимо кише, мимо свега, сам тамо негде у неком шумарку. ’Ватали се људи за главе, ко је овај психопата. Код њих обично такви људи буду у неким другим институцијама, а не на слободи”, рекао је новинар Ненад Кулачин, који је иначе и скренуо пажњу опозиционом политичару Срђану Шкору да Вучићев син не треба да се тушира уранијумом, него сумпорном киселином.

Писац, колумниста и водитељ на опозиционим медијима Марко Видојковић додао је да мисли да је председник перверзан. „После 12 година власти морају да му испадну неке ствари из уста које нису унапред планиране, тако да он је сам седео, смислио и био у фазону перверзно и онда му неко шапнуо инверзно. Гвоздени детерминизми. Све вуче на неки садо-мазо фазон код њега. Ја одмах кад ми кажеш гвоздени детерминизам, пошто сам неначитан, одмах замислим неке ланце, онда замислим неке кугле у устима, капе кожне и то. Тако да мислим да је то председника инспирисало”, казао је Видојковић.

Говорећи о догађајима од 5. октобра 2000. године, новинарка Тамара Скроза рекла је да је та ноћ, између 5. и 6. октобра, требало да изгледа потпуно другачије. У делу јавности је ово протумачено као индиректна претња физичким нестанком политичара с власти, међу којима је и Александар Вучић. „Нећу да сада причам како, да не бисмо имали проблеме, али што се мене тиче, та ноћ је требало да буде потпуно другачија, нешто налик ономе што смо учили у књигама историје. Да је та ноћ била другачија и да смо се 6. октобра пробудили у једној другачијој Србији, Србији без неких људи, мислим да би ово данас сасвим била друга прича, а ми заправо живимо деведесете”, рекла је она.

Крстић каже да су у питању спојени судови. „Медији истог власника стратешки су распоређени од Загреба, преко Сарајева, Подгорице и Приштине, до Београда, у коме их има најмање десетак, што телевизија, новина, недељника, што интернет портала. И свакодневно је то видљиво. Они наступају фронтално, синхронизовано, по директиви, свакога дана имају исту мету и исте међусобно усаглашене теме. Текстови које објављују увек су против Вучића, увек набијени антисрпским шовинизмом. Увек се користе лажне вести, делови изјава истргнутих из контекста, дакле, фалсификати Вучићевих изјава. Тоналитет је увек сензационалистички и таблоидни. Ко обрати пажњу на садржај приметиће да сви они, по команди, објављују један те исти текст који варира само у наслову, у антрфилеу и небитним детаљима. Чисто да се на први поглед не би видело да је аутор свих тих прилога ’независних’ медија исти”, каже он.

Наш саговорник истиче да је хрватска ревизија злочиначке прошлости толико бахата да се не дозвољава чак ни помен њихових злодела у црногорској резолуцији – због које сада кажњавају Србе из црногорског руководства. Онда, додаје, када им Вучић укаже на ту чињеницу, они се праве увређеним и то им послужи као додатни елан за нову махниту медијску хајку на Србију и њеног председника.

Подсетимо, пре две године хрватске власти нису дозволиле Вучићу да у својству председника Србија посети Јасеновац, чиме је потврђено да тамо не постоји спремност да се суоче са стравичним злочинима који су почињени над Србима, Јеврејима и Ромима у хрватској држави током Другог светског рата. Али зато не пропуштају прилику да увреде Србију и њеног председника. Тако су недавно председник Хрватске Зоран Милановић и министар одбране Горан Грлић-Радман изјављивали су да „Србија води купусару од политике” и да је „Вучић трабант и сателит Русије”.

Бошњачки медији инсистирају на томе да у Београду одјекују ратни добоши, нарочито после Свесрпског сабора. „Слободна Босна” пише: „Вучићева зона интереса: Србија је дефинитивно пропустила прилику за катарзу, сада је на реду отворена политичка агресија на БиХ.” Помиње се да је између Србије и БиХ, три деценије после окончања рата, било покушаја суживота, „попут посете тадашњег премијера Србије Александра Вучића Сребреници 2015. године, која се неславно завршила бацањем камења на њега”. Покушај убиства на тадашњег премијера Србије релативизован је тако што је окарактерисан као „бацање камења”, али зато у истом тексту није пропуштено да се Србија и Вучић оптуже за спровођење некакве „правно-политичке агресије над БиХ”.

„Правно-политичка агресија коју Србија последњих година све отвореније спроводи над Босном и Херцеговином озваничена је усвајањем декларације на Свесрпском сабору прошлог месеца, којом је Вучић дао до знања да је његова зона интереса Република Српска и њено оснаживање, а не сарадња са институцијама БиХ”, наводи овај портал и додаје да је „помирење пропало, суживот нам је упитан”. Сарајевско „Ослобођење” подсетило је по ко зна који пут да је „Вучић мали Путин”, наводећи чак и да га тако зову.

Позивајући се на Вучићеву изјаву да се с руским председником није чуо две и по године, овај медиј наводи да је реч о политичкој финти и да Москва доживљава Србију као западни део свог геополитичког простора. Крстић закључује да се већ поменутим механизмом антисрпска шовинистичка кампања прелива регионом кроз медије истог власника, ширећи задах најодвратније ревизије историје коју је Европа видела. „И на коју је зажмурила. Ускоро ће бити и традиционална прослава ’Олује’, највећег етничког чишћења у Европи након Другог светског рата, са све уобичајеним усташким пиром, после кога ће, претпостављам, а да иронија буде већа, Хрватска наставити да кажњава сваког ко је повеже са НДХ”, истиче медијски стручњак Небојша Крстић.

Текстови и против Српске православне цркве

„Петооктобарски олош не може себи да опрости што није искористио време силе и безакоња и што све нас који нисмо део њихове друге Србије нису побили”, поручио је јуче потпредседник Владе Србије Александар Вулин на изјаву Тамаре Скрозе да су 5. октобра Александар Вучић и људи који чине садашњу власт морали бити убијени.

„Тамара Скроза није значила ништа ни у време власти ДС-а, а сада се не сасвим успешно упиње да се истакне текстовима против Српске православне цркве, али она је рекла оно што друга Србија мисли, да је њихова трагична грешка што нису убили и Вучића и све нас који нисмо променили страну, и тако заувек владали. Разумем њихову бол због пропуштене прилике, али и да су нас све побили опет би српски народ изабрао слободу, а ту за Тамару Скрозу и њене истомишљенике нема власти”, поручио је јуче Вулин.

Црногорски новинар поздравио хрватску забрану уласка Мандићу, Бечићу и Кнежевићу и оптужио српског председника

Један од водећих црногорских новинара Жељко Ивановић, који слови за блиског сарадника Мила Ђукановића и Драгана Шолака, у тексту објављеном у подгоричким „Вијестима” оптужио је председника Србије Александра Вучића за деловање против Црне Горе и подржао забрану уласка у Хрватску Андрији Мандићу, Алекси Бечићу и Милану Кнежевићу.

„Забрана уласка није казнена мера неком Бечићу, Мандићу или Кнежевићу, већ санкција за председника Скупштине Црне Горе, заменика премијера и једног посланика. Као што документ који је испровоцирао овакав потез Владе РХ није резолуција о Јасеновцу, Дахау и Маутхаузену, већ резолуција о Хрватској, Немачкој и Аустрији. У томе је политичка и морална тежина хрватског шамара, с једне, и дубина понора у коју је гурнута Црна Гора под вођством Александра Вучића, с друге стране”, тврди, између осталог, Ивановић.