У Грчкој расте број гостију, али и цене

Од нашег дописника

Атина – У ударни месец летње сезоне Грчка улази са много очекивања, мада би на дуже стазе проблеми који се гомилају у свакодневном животу могли да умање прижељкиване рекордне приходе од туризма... Међу њима, неоправдани раст цена, још увек непопуњени хотелски капацитети, пожари, озбиљна несташица воде, пораст броја оболелих од ковида, незадовољство острвљана због хипертуризма који им угрожава квалитет живота…

Атина је препуна гостију, овај град већ је посетило 7,5 милиона туриста, али се највећи број одлучује за јефтине хотеле и боравак ограничава на три до четири дана. То не значи да је луксузни смештај који нуди главни град празан, али је питање колико је довољан да би се зарадиле 24 милијарде на које Грчка рачуна овог лета. Туристи који се одлуче да наставе даље, на острвима остају неколико дана. У хотелима има слободних места, неки чак и сада у сред сезоне спуштају цене. Продавци који су у туристичким зонама живели управо од летњих куповина, рецимо на Родосу који је познат по јувелирницама и продавницама крзна, жале се да туристи не купују и да промет имају само угоститељски објекти. Гости са Запада, навикли да мере сваки евро, гунђају да је Грчка овог лета врло скупа. Она је то и званично – у врху најскупљих земаља у ЕУ. После увођења новог пореза, кафа је дефинитивно најскупља у Европи, по ценама горива такође је у самом врху, у продавницама су многи домаћи производи овде скупљи него на рафовима у продавницама у земљама одакле стижу туристи... Одлазак на плажу је чак и за госте луксуз. Туристи у изјавама за овдашње ТВ канале, чији репортери крстаре плажама, не могу да се начуде да лежаљке могу да коштају 150 евра на „виђенијој“ атинској плажи или чак 500 евра у првом реду до мора на једној од плажа на популарним острвима. Са неверицом гледају комуналне екипе које свакодневно контролишу поштовање правила да половина плаже мора да буде слободна, без лежаљки и сунцобрана, а да онима који су самовољно отворили кафиће на плажама руше објекте и наплаћују казне. Није немогуће да се ускоро огорчени Грци који су се, иако у то нико није веровао изборили за слободне плаже, дигну и на устанак против цена лежаљки.

Јер, где су они у том целом таласу скупоће који је запљуснуо земљу? Они, као што је случај и у добром делу европских земаља, или уопште не могу да иду на одмор, или он траје три до четири дана. Само превоз трајектом на нека од Кикладских острва за четворочлану породицу у оба правца кошта од 500 до 1.000 евра. Овдашњи медији свакодневно подсећају на обећање владе да ће се ситуација у бродском транспорту регулисати, али ни овог лета није боље него претходног.

Зато и даље без контроле на острва пристају крузери из којих се само у једном дану искрца и до 20.000 туриста. Примера ради, Санторини има око 12.000 становника, а дневно се тесним улицама тиска око 17.000 људи иза којих сасвим сигурно не остаје ред. На једној од табли окаченој у граду исписана је порука добродошлице, али у исто време и опомена гостима „да је острво и дом оних који на њему живе”. Становници су огорчени јер није испуњено обећање владе да ће се ограничити број крузера који пристају. Недавно је градоначелник острва поручио мештанима да остану код куће, да ограниче кретање колико је то могуће. Позив је изазвао бес мештана те је врло брзо уклоњен са друштвених мрежа. Међутим, чињеница је да проблеми овог малог острва од 75 квадрата, које посети скоро три милиона туриста годишње, траже хитно решење јер, како је то рекао градоначелник Никос Зорзос, „морају да се поставе границе како острво не би потонуло под притиском хипертуризма”. Острво себи више не може да дозволи ниједан кревет више ни у хотелима нити у приватном смештају. Ваздух је загађенији него раније и мештани са правом сматрају да им најезда туриста од којих у суштини живе, угрожава квалитет живота. Тако је, недавно, на Миконосу који има сличне проблеме, крузер који је пристао превише близу обали направио готово цунами талас који је збрисао све што се налазило на плажи, двоје људи је повређено у покушају да се спасу од снаге таласа који се ваљао према обали.

Популарна острва, али и она која су туристи тек недавно открили, у великом су проблему јер немају инфраструктуру која може да одговори потребама толиког броја људи. На Паксосу који је све популарнији после грчке серије „Маестро”, нема пословнице ниједне банке те се за све послове путује на Крф или у Игуменицу. Многа острва не да немају домове здравља или болнице, него немају ни лекаре... На Санторинију постоји један интерниста, кардиолог и педијатар, али зато на Косу који посети преко милион и по туриста, нема анестезиолога... На Лефкади нема хирурга, на Митилинију нема кардиолога, у Пиргосу на Пелопонезу су све јединице интензивне неге пуне. Према проценама, у унутрашњости тренутно недостаје најмање 120 интерниста. Конкурс који је расписан како би се по хитном поступку решио проблем, није дао резултате јер се није јавио ниједан лекар иако им је обећан смештај и плата од 5.000 евра. Већина доктора више воли Атину, приватне болнице или одлазак у иностранство. Министарство здравља је, тако, било приморано да регрутује лекаре који су у пензији 15 година. У Ретимну, рецимо 80-годишњака, у Драми такође његовог вршњака који је сада једини анестезиолог у локалној болници... А, после има јер број оболелих од ковида расте те су неке земље већ препоручиле тестирање туриста који долазе из Грчке. Званично, у болницама је више од 700 оболелих, на респираторима тридесетак, док је у последњих месец дана број смртних случајева од ковида порастао на 120.