Вештачко месо у холандским месарама

Први пут у свету култивисано месо постало је доступно у мају ове године у месарама у Сингапуру. Производ компаније „Ит џаст” (Аламеда, Калифорнија) садржи само три одсто култивисаних пилећих ћелија у комбинацији са састојцима биљног порекла, али је битан догађај за индустрију култивисаног меса.

Ипак, Сингапур је једина земља у којој се узгајано месо може купити у радњи. Брза одобрења и подршка владе привукли су неколико америчких и европских фирми за узгој меса. Међутим, за њих и даље остају као изазови високи трошкови производње и скептицизам потрошача.

Научни институт за ветеринарство у Новом Саду на својој фејсбук страници пренео је текст који је објавио „Нејчер”, према коме је светска потрошња меса у 2022. износила око 82 милијарде пилића, патака, свиња, оваца, коза, ћурки и говеда. Истиче се да је производња конвенционалног меса главни фактор који доприноси емисији гасова стаклене баште, крчењу шума, загађењу воде и нарушава добробит животиња.

– Култивисано месо, произведено од животињских ћелија у биореакторима, нуди алтернативу. Његов потенцијал да смањи утицај на животну средину је значајан, са студијама које указују на знатно ниже емисије угљеника у поређењу с традиционалним месом – истиче се и додаје да је интензивни узгој животиња неодржив у свету који се суочава с растом популације и предвиђеним растом тражње за месом од 73 одсто до 2050. Пре свега, кажу, делује немогуће да се обезбеди довољна површина земљишта за узгој потребног броја животиња јер је данас за ову врсту производње заузето 36 процена Земљине површине погодне за живот.

– Сточарство заједно с прерађивачком индустријом хране пореклом од животиња данас доприноси са око 57 емисија гасова стаклене баште – наводе аутори свој став о будућности индустрије меса.

Што се тиче потрошача и прихватања ове алтернативе, чини се да не иде све баш тако глатко. Тек неколико држава у свету стидљиво ради на пилот-пројектима. Тако је, у јануару ове године, Израел постао прва земља која је одобрила продају лабораторијски узгојеног говеђег меса. Неколико месеци касније у Холандији је организована прва дегустација кобасица од култивисаног меса. Произвођач, тамошња стартап компанија, прва је у Европској унији која је организовала овај несвакидашњи кулинарски догађај, након што је у априлу нови производ одобрила нова комисија за процену безбедности у Холандији.

У јулу прошле године месо узгојено из ћелија животиња и званично је постало део прехрамбеног система у САД, када је америчко министарство пољопривреде први пут одобрило производњу и продају меса из лабораторије двема компанијама. Једну од њих годинама финансира и Бил Гејтс, слободно се може рећи главни промотер вештачке шницле у свету.

Како је најављено, потрошачима ће ови производи бити најпре нуђени кроз партнерске ресторане, а током „пробног” периода план им је да повећају производњу пилетине и да се прошире и на говедину с већим садржајем масти.

Подсетимо, Италија је држава која је прва изговорила велико не било каквим новотаријама које би угрозиле традиционалну производњу меса у тој земљи. Потом је објављено и да су Беч, Париз и Рим, заједно с још девет земаља ЕУ, спремни да тврде да месо узгајано у лабораторији представља „претњу правим методама производње хране”.

У белешци која је процурила у јавност наводи се да лабораторијски узгајано месо „не представља одрживу алтернативу примарној производњи на фармама” и да поставља етичка, економска, социјална и здравствена питања која су „кључна за будуће друштво”. Овај став подржале су Чешка, Кипар, Грчка, Мађарска, Луксембург, Литванија, Малта, Румунија и Словачка.

Тренутно у Европи не постоји ћелијско месо, а одобрење после процене може дати само Европска агенција за безбедност хране према одредбама такозване Уредбе о новој храни.