Србину из Гораждевца косовски полицајац псовао српску мајку

Косовска Митровица – Србин из Гораждевца Лука Златичанин (45) стигао је кући у уторак по подне након дводневног задржавања у полицијској станици у Дечанима. У разговору за наш лист демантује наводе косовског тужиоца и косовског полицајца из Гораждевца, истичући да су га лажно оптужили да је певао националистичке песме. Приведен је у полицијску станицу недељу дана пошто је, по тврдњама албанског полицајца, певао „националистичке песме” у једином кафићу у селу. У телефонском разговору за „Политику” каже да још не зна тачно за шта га косовско правосуђе терети, али да зна да је неправедно ухапшен и држан у притвору, као и да је његов предмет, по казивању адвоката, пребачен у специјално тужилаштво у Приштини.

„Приведен сам због нечега што нисам урадио. Стављају ми на терет да сам певао националистичке песме, а добро знају да сам певао песму ’Препелица’, која никакве везе нема с Косовом. Јесу се те вечери са звучника у кафићу чуле и песме о Косову, али сви могу да посведоче шта сам ја певао”, смирено за наш лист говори Златичанин, породичан човек, отац троје деце, од којих најстарије иде на факултет, док најмлађе тек треба да пође у предшколско. Власнику кафића, напомиње Златичанин, изречена је новчана казна.

Враћајући се у причи на сам дан догађаја, каже да је му је „полицајац Енес, коме не зна презиме, све напаковао”, као и да је „највероватније то урадио у договору с косовским полицајцем, Албанцем Шкељзеном Жутом, против кога су пре две године и Срби и Албанци писали петицију како више не био службовао у Гораждевцу, где је годинама полицијска подстаница”. „У ноћи између 12. и 13. августа с друштвом сам седео у кафићу ’Андерграунд’, где се иначе састајемо. Певали смо, а у једном моменту у кафић је ушао полицајац Енес и кренуо као мени. Почео је да виче и дрско питао ’ко је сломио флашу’. Кад смо му рекли да ниједна флаша није сломљена, окренуо се ка мени и почео да ми псује српску мајку. Ћутао сам, али како му ни то није било потаман, почео је да виче: ’Не можете да певате!’ Одговорио сам му да онај коме смета не мора да слуша, али сам му и казао: ’Ако теби смета, нећу да певам.’ Јесу се у том моменту са звучника чуле песме о Косову, али ја их нисам певао. Певао сам ’Препелицу’ Баје Малог Книнџе, што је Енесу било повод да недељу дана касније с полицијом упадне у двориште, где се у том тренутку налазила моја мајка. Дрско ми је казао да пођем с њима. Питао ме је и да ли имам косовску личну карту. Виђао ме је у селу и претходних дана, али ме није дирао. Смишљао је како да ми напакости”, видно узрујан прича нам Златичанин, истичући да је његова мајка тог дана доживела шок од којег још не може да се опорави.

Додатно јој се погоршало здравље пошто су га пребацили у полицијску станицу у Дечанима јер није било места у Пећи, чијој општини припада Гораждевац. Лука Златичанин прича и да су у полицијској станици према њему поступали фер и коректно, али да су после његовог хапшења и породица и цело село у страху. „Смишљено су ударили на мене. Ударају на људе који су у пуној снази, који имају децу, породицу, који немају намеру да се иселе из Гораждевца. Страх је завладао, а сви се питамо шта још може да нас задеси. Приводе нас, хапсе, утерују страх... Подваљују нам, подмећу оно што нисмо урадили, као што су подметнули и мени”, прича Златичанин, чија је породица од 1988. у Гораждевцу, где се доселила после смрти његовог оца.

„Живели смо у селу Сига код Пећи, а кад је отац преминуо, дошли смо у ујчевину, у село одакле ми је мајка. Ту смо направили кућу, оженио сам се и добио троје деце. Сад су решили да ми напакосте, а питање је шта ће већ да наведу у специјалном тужилаштву у Приштини. Навешће све оно што су навели и приликом привођења и задржавања у полицији, али се бојим да ће још свашта да ми напакују”, каже Златичанин, кога косовски тужилац за сада терети „за изазивање мржње и нетрпељивости”. Додаје да ни поред све „тортуре” коју проживљавају његова породица и он, „нема намеру да икада оде из свог села”, као што ни око 700 Срба у овом месту, једној од највећих енклава у Метохији, неће отићи са својих огњишта.