За крађу струје казна затвора

Измештањем мерних места радницима „Електродистрибуције” је олакшан приступ мерењу и лакше откривање неовлашћеног коришћења електричне енергије

Од када је „Електродистрибуција Србије” кренула у опсежну замену бројила, и то тако што их поставља на бандере, а не у куће и викендице како је то било до сада, већина оних који живе у приградским насељима јављали су се редакцији са разним питањима. Од тога зашто бројило мора да буде ван куће, а шта ако неко неће да му буде на бандери, до тога да су тиме ове кутије за мерење потрошње електричне енергије сада надохват руке лоповима? Питали су и шта ако комшија с којим неко није добар поломи бројило, ко ће то да плати и да докаже да је намерно полупано? Било је и оних који су питали да ли ће се на овај начин лакше на дивље прикључивати сви они који су и до сада неовлашћено преузимали (крали) струју, као и шта ће бити ако бандера с бројилом падне и не мери струју данима. Како ће ЕДС знати колико је стварна потрошња?

У „Електродистрибуцији Србије” – Београд кажу за „Политику” да је измештање мерних места неопходно због лакшег и несметаног приступа у циљу очитавања мерних уређаја, контроле мерних места, замене мерних уређаја, обуставе, искључења и других активности предвиђених Законом о енергетици, Уредбом о условима испоруке и снабдевања електричном енергијом и Правилима о раду дистрибутивног система. Управо измештањем мерних места радницима „Електродистрибуције” је олакшан приступ мерном месту у сврху контроле мерних места и лакшег откривања неовлашћеног коришћења електричне енергије.

Крајњи корисник дистрибутивног система у случају крађе мерног уређаја или оштећења бројила искључиво треба да се обрати надлежном огранку ЕДС, која ће спровести даљу процедуру, обавестити полицију и обезбедити нови мерни уређај о свом трошку, с обзиром на то да је измештено мерно место у својини оператера дистрибутивног система. Неовлашћено коришћење електричне енергије се третира као крађа за коју је, према кривичном закону, предвиђена новчана или затворска казна.

Уколико у случају невремена дође до оштећења бројила, као и у другим случајевима и оштећења мерног уређаја, оператер система ће извршити процену нерегистроване електричне енергије, имајући у виду потрошњу на мерном месту у одговарајућем претходном периоду. Чести су и захтеви крајњих корисника за измештањем мерних места, посебно оних који не бораве стално у објектима, због лакшег очитавања и провере исправности мерних уређаја. У периоду од 2020. до 2023. године код постојећих корисника система укупно је измештено 72.799 мерних места.

Најчешће се приликом измештања мерних места уграђују паметна бројила која имају могућност даљинског очитавања и додатне функционалности за праћење потрошње. Корист од нових бројила за грађане биће вишеструка – сви подаци биће на једном месту, моћи ће да прате своју потрошњу и уоче како могу да штеде енергију, а сам систем ће пратити варијације очитаних података, указивати на евентуалне кварове или проблеме и иницирати контролу. Код паметних бројила и даљинског очитавања не постоји могућност утицаја на тачност мерења или стања бројача енергије, ни локално, ни даљински, јер се свака промена види и бележи. Поред тога, бројила имају одобрење Дирекције за мере и драгоцене метале и пре постављања пролазе кроз додатну контролу тачности мерења, што такође потврђује дирекција. Свако паметно бројило има у себи календар и сат реалног времена, тако да аутоматски сваког првог у месецу у 00.00 часова уписује податке у посебну, заштићену меморију, као и у базу података, објашњавају у овом предузећу.

ЕДС ради на унапређењу и модернизацији система да би се оптимизовао рад дистрибутивне мреже и спречили губици. Паметна бројила су део тог процеса модернизације, који доноси боље услуге за грађане и привреду. У последњих 12 месеци је замењено око 437.000 мерних уређаја новим, паметним бројилима. ЕДС је уложила и око 50 милиона евра у реконструкцију нисконапонске мреже и за мање од годину дана обновила око 2.500 километара мреже на дистрибутивним подручјима Ниша, Краљева и Крагујевца. Реконструкција нисконапонске мреже подразумева и замењених више од 34.000 дрвених стубова бетонским, као и замену неизолованих проводника самоносећим кабловским снопом.