Звездани тренер

Ове јесени у наш главни град стиже шпански и европски великан. Овдашња публика моћи ће на делу да види велики тим Барселоне, са растућом фудбалском звездом Ламином Јамалом, који је недавно у Немачкој задивио фудбалски свет. У Београд стижу и Бенфика, ПСВ, Шутгарт. Биће то јединствена прилика да се ужива у врхунском фудбалу, које може само да понуди Лига шампиона. Наша Црвена звезда се за то пробрано друштво изборила, немалим трудом. Удео у овом тријумфу припада играчима али и њиховом учитељу.

„Златна лопта”, највеће признање које сваке године додељује Фудбалски савез Србије, отићи ће ове године готово сигурно у праве руке. Владан Милојевић је дете среће. Тренер Црвене звезде је ове берићетне недеље по трећи пут успео да одведе свој вољени клуб тамо где Звезда и припада – међу европске фудбалске великане.

Иако није био фудбалер највише класе, Милојевић је успео да постане тренер високих стандарда. Ове недеље је заслужено стао у ред најуспешнијих Звездиних тренера свих времена, раме уз раме са Миљаном Миљанићем, Љупком Петровићем...

Оне дивне летње вечери, на један од највећих хришћанских празника Успење Просвете Богородице, када се завршио поглавље са норвешким Боде Глимтом, Звездиног тренера су као никада до сада потпуно обузеле емоције. Док је корачао ка центру у жељи да са играчима подели радост, Владан је у једном тренутку застао, клекао на колена, желећи да се захвали Богу за ову невиђену радост. Као прави верник, који снагу и енергију горово сваке године тражи на Хиландару, највећем српском духовном светилишту, знао је да се на крају сваки поштени рад и труд исплати и да увек добијеш онолико колико си спреман да пружиш.

Када је после пандемије заједно са Драганом Окуком отишао на Хиландар да се помоли за срећу, није могао ни да наслути да ће му ово ходочашће на крају донети и фудбалско благостање.

Они који га добро познају кажу да је стрпљиво учио на сопственим грешкама, да у припреми сваке утакмице иде у најситније детаље, и да против Боде Глимта није случајно докторирао своје најновије тактичко дело. Јасно је да Црвена звезда има свог Фергусона, некога на кога може да се ослони у пуном капацитету и наредних десет година.

Владан Милојевић важи за породичног човека, који, као већина тренера, не пати од савремених трендова. За њега су одласци у скупоцене ресторане – луксуз. Зато често можете да га сретнете на улици у тренерци и са качкетом. Син Немања се родио у Атини. Тренутно брани боје Чукаричког. Супруга Данијела, рођена Бечејка, са којом се упознао са само 19 година, највећа му је подршка. Ћерка Анђела обожава јахање, а љубав према коњима усадила јој мајка, некадашња омладинска репрезентативка у препонском спорту.

Тренутно у Орашцу, недалеко од Аранђеловца, гради нову породичну кућу на имању свог оца. Биће то скроман дом где ће талични тренер тражити нову фудбалску инспирацију. Иако многи још увек нису схватили његову фудбалску филозофију, Милоје је израстао у тренера великог кова. Иза себе има и богату тренерску каријеру у Грчкој, Саудијској Арабији и на Кипру. Али чини се да се ипак најбоље осећа код куће.