Српском правосуђу недостаје 500 судија

Бити судија некада је било једно од најпривлачнијих животних позива, али током последњих неколико година српско правосуђе стално ради са око пет стотина судија мање него што је потребно.

Судија Небојша Ђуричић, из Вишег суда у Београду, председник Управног одбора Форума судија Србије, изнео је податак да је прошле године било непопуњено чак 466 судијских места од укупно предвиђена 3.102.

– Када заврше Правни факултет и положе правосудни испит, млади правници треба још три године да раде у правосуђу како би испунили услов да конкуришу за судију, а ако буду изабрани – имају плату од око 120.000 динара у основним и прекршајним судовима – каже судија Ђуричић.

Зато се млади правници радије опредељују за друге професије. Одлазе у канцеларије адвоката, јавних бележника и извршитеља, а такође и у банке и велике корпорације.

Председница Високог савета судства, судија Зорана Делибашић, потврдила је у разговору за „Политику” да судском систему Републике Србије већ три године недостаје око 500 судија на годишњем нивоу и да млади радије иду у друге правосудне професије, где могу да остваре плату која је знатно већа од судијске.

Иако ВСС бира нове судије, чак 300 је изабрано током ове године, проблем настаје зато што велики број судија одлази у пензију, а нема довољно младих који ће доћи на њихово место.

– У једном периоду на снази је био закон који је забрањивао запошљавање у државном сектору, што се у судству одразило кроз немогућност заснивања радног односа приправника и судијских помоћника. Последице ове забране и даље се осећају. Судија се ствара дуги низ година, тако што свој каријерни пут почиње од судске писарнице као приправник до израде нацрта судских одлука у различитим материјама у својству судијског помоћника. Управо такав кадар заступљен је у недовољном броју у судовима, што успорава и отежава њихов рад, а фактор за младе правнике је и висина зараде у судству. Плате судија прекршајних и основних судова незнатно су више у односу на просечну зараду у Републици Србији, а мора се имати у виду да су судије једина категорија запослених којима је Уставом и Законом о судијама изричито забрањено да обављају било који други посао изузев да се баве научном делатношћу или уметношћу како би остварили допунске приходе за живот и уштеђевину за пензионерске дане – каже председница ВСС.

Према Европској повељи о судијама, истиче Зорана Делибашић, судија треба да буде потпуно растерећен бриге за сопствену и егзистенцију своје породице, а пензија судија треба да буде приближно једнака њиховој последњој плати. Постоје предлози за измене закона, према којима би судијске пензије износиле око 80 одсто плате, као што је случај са припадницима полиције.

– Од свих земаља у Европи, само Молдавија има мање судијске плате него Република Србија. Све судије у региону имају знатно већа примања. Тачни су подаци представника Форума судија и Друштва судија Србије о зарадама у судству – каже председница ВСС.

Примања судија морају да прате зараду у другим државним органима који се баве заштитом јавног поретка, успостављањем владавине права и заштитом људских и мањинских права, јер судије судова опште и посебне надлежности пружају грађанима Републике Србије исти вид правне заштите као и поменуте колеге, само у другим поступцима, каже председница ВСС.

Форум судија Србије предложио је да се висина плата судија веже за неки објективни критеријум, на пример за просечну републичку плату, како судије не би зависиле од воље извршне власти која одређује буџет.

– Наша идеја је била да се у Закону о судијама јасно предвиди да најнижа плата судије не може да буде нижа од две просечне плате у Републици Србији. То је нешто што је стандард Савета Европе. Тако би се обезбедило да плата судије не зависи од тога колика ће бити прописана основица у Закону о буџету. Таква одредба била би гарант да ће плате стално бити на одређеном нивоу – каже судија Ђуричић.

Указао је и на чињеницу да међу судијама има све мање и мање представника мушког пола. Поред тога, долази и до велике смене генерација и ускоро нам предстоје велики избори судија. Судија Ђуричић предлаже да се, пре свега, конкурси расписују на време за места која ће остати празна одласком судија у пензију. Јер упражњена судијска места сада чекају процедуру избора судија, која траје месецима, па и до годину дана.

– Имајући у виду да је у току смена генерација у судству, повећање зараде судија не би побољшало само материјални положај судија већ би се директно одразило на брже и ефикасније остварење правде кроз селекцију најбољих кадрова, што је од користи за све грађане Србије – закључила је судија Делибашић.

Према подацима Врховног суда Србије, просечна старост судија у Србији је 52 године, али је чак 566 судија старије од 60 година. Од 2.636 судија, чак 1.906 су жене, а само 730 мушкарци.