Предавање „Уметници и хришћанство”

Композитори Бах, Хендл, Моцарт и Шопен, у молитви су налазили снагу и утеху. О њима и другим уметницима, који су се држали хришћанских начела, говорила је у парохијском дому Храма Светог Александра Невског, на предавању „Уметници и хришћанство” пијанисткиња Марина Милић Радовић, професор камерне музике на Академији уметности у Новом Саду. Она је својим гостовањем, после летње паузе, отворила нову сезону разговора „Nevsky Talks” о хришћанској вери. Било је то осмо предавање у организацији Мисионарског одељења Архепископије београдско – карловачке, чији је управник презвитер др Оливер Суботић, модератор овог предавања на енглеском језику.

Разговор је привукао пажњу аудиторијума из Аустралије, разних делова Америке, Енглеске, али и Београђане које је заинтригирала духовно- образовна и културна тема.

Посетиоци су се упознали са духовним ликом Лазе Костића и његовом заслугом за представљање Шекспира у Србији, што је био и разлог да великог песника својевремено ословљавају „Српски Шекспир”.

Професорка Марина Милић Радовић, подсетила је публику на чињеницу да је Лаза Костић оставио у свом тестамену 1000 круна, манастирима у Врднику и Крушедолу, као и Саборној цркви у Новом Саду, да се у одређене дане у години читају молитве за душе чланова његове породице, најмилијих - Јулијане и Ленке, као и за његову душу. То је најбољи показатељ колико је велики песник истински веровао у вечност и вечно живу душу. Чуло се и о борби за представљање српских композитора  Мокрањца, Трајчевића и Христића у Великој Британији у време најтежег периода санкција уведених нашој земљи и НАТО бомбардовања ...

–Изузетни примери живе вере великих музичара и уметника, често су ми ослонац у свакодневици и помажу ми у јачању моје вере – истакла је проф. Марина Милић Радовић, која је додала и да је Бах своја најбоља дела компоновао у време поста.

Моцарт је као дечак правио молитвени списак и давао својим пријатељима верницима, да се за њега моле на служби. Хендл би завршио у дужничком затвору да услед непредвиђених срећних околности, није добио прилику да састави ораторијум „Месија”, што је на стотине сиромаха отргло од сигурног утамничења.

Пијанисткиња Марина Милић Радовић, појаснила је и зашто је Шопеново срце сахрањено у Цркви Часног Крста у Варшави и шта је то давало снагу Јохану Себастијану Баху када је изгубио вид после операције оба ока, да пружи утеху својој супрузи Ани Магдалени, која захваљујући подршци супруга није пала у очајање због његовог тешког стања.

Предавач проф. Милић Радовић, својевремено је била иницијатор „Разговора о вери” које је отац Милун Костић, тадашњи старешина Цркве Светог Саве у Лондону, покренуо на празник Светог Алимпија Столпника 1993. године. Она се сетила и тих дана када је српска дијаспора у престоници Велике Британије први пут добила организовани „курс” духовног ојачања.

Казујући о духовном животу наше дијаспоре у Лондону крајем двадесетог и почетком овог века, пијанисткиња Марина Милић Радовић и презвитер др Оливер Суботић, посебан осврт направили су на подвиг и значај рада свештеника Милуна Костића, у време санкција и бомбардовања Србије, у којем је „институција”, како је оца Милуна, назвао презвитер Оливер, подигао дух народа и одговорио на духовне потребе дијаспоре у Лондону. Предавање се завршило молитвом за нарушено здравље оца Милуна и његове супруге Добриле Костић.

Презвитер др Оливер Суботић, најавио је да ће крајем септембра у Мисионарском одељењу парохијског дома Храма Светог Александра Невског на Дорћолу, предавање одржати отац Сергије Јаношевић и његова ћерка Срђана. Они ће представити аудиторијуму духовни живот православног народа на Сејшелима.