Понедељак, 22.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бисери на бувљој пијаци

Бисери на бувљој пијаци
(Фото А. Васиљевић)

Упокојеног маестра, рокера Борисава Бору Ђорђевића, доживљавао сам, а и сада доживљавам, поштујући његову сен:

– као онога ко је својим текстовима и музичким тоновима продирао у центар људског срца, у срж живота;

– као особеног вазда актуелног стихотворца и текстописца мелодија из душе;

– као оснивача и лидера чувеног бенда, особеног вокалног извођача и гитаристу са стилом;

– као час романтичног, час носталгичног поету из протеста, каткад упоредивог с Буковским;

– као оригиналну, колоритну личност са ставом, али и с правом да га без устручавања промени, ентузиjастички;

– као искреног патриоту, аутентичног Србина, чиме се дичио и у раздобљима када је то било „у корист” његове штете;

– као храброг, неуморног и врцавог човека, улазећи у легенду и излазећи из ње, творећи бисере на „бувљој пијаци”, а и ван ње, не штедећи се притом, да би се, заокруживши свој кривудави, трновити животни пут – заувек тамо, у предању вечности, и настанио;

– као жустрог, а доброг и духовитог човека, „озбиљног шаљивчину” из народа, дајући повременим, намерно пласираним вулгарностима јачи печат сатири, истини, али и илузијама које је (о)певао и изговарао;

– као особеног мученика сопствених порива у потрази за сâмим собом;

– као негдашњег прелепог, сензуалног момка којем је јуристерај био одвећ тесан („правила, правила, да би ме удавила, или кичму савила...”);

– као правдољубивог, огорченог дечака, непоправљивог „реалног идеалисту”, налазећи на концу своју последњу а прâву партнерску љубав и људско разумевање изван Србије;

– као оличење проклетства вансеријског талента – углавном сâм себи кобну „чорбу запрживши” у окружењу именованом „наша свакодневица”;

Па нека наш Бора Национале са свим почастима, у тишини свог земаљског завичаја – неузнемираван од сурове збиље – поносно, лако и мирно почива. И нека му је небеска слава, а за целокупно стваралаштво, наш наклон и бескрајна захвалност!

„Запали свећу за покојне, за нашу изгубљену срећу,

Наше су душе сад спокојне, молим те, бар једну свећу...”

(„Рибља чорба”, „Амин”)

Професор Правног факултета Универзитета у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.