Петак, 10.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Новац и чоколада за дуг живот

Новац и чоколада за дуг живот
Ако нема пара, добра је и чоколада

Људи који су срећни, имају активан љубавни живот а немају дугове, надживеће незадовољне, сиромашне и сексуалне апстиненте, од којих ће дуже живети и вегетаријанци, као и људи који посећују цркву и једу чоколаду. Најновија истраживања су установила за колико година живот продужава свака здрава навика – од престанка пушења и скидања килаже до позитивног размишљања, пише лондонски „Индепендент”.

Истраживање спроведено на Харварду пратило је 600 људи током 60 година и установљено је седам фактора који су кључни за утврђивање квалитета старења. То су: избегавање злоупотребе алкохола, непушење, стабилан брак, редовне вежбе, здрава тежина, добри механизми савладавања проблема и образовање.

„Добро старење није само ствар гена или судбине. Добре одлуке утиру пут дуговечности и виталности. Квалитет старења диктира колико ћете живети и колико ћете због тога бити срећни”, кажу истраживачи.

Истраживања такође показују колико је важан брак – барем за мушкарце. Код жена је ситуација мало сложенија, јер неки резултати показују да стрес и напор живота са мушкарцем женама могу да одузму 1,4 године живота.

Статус победника доноси у просеку 1,8 година живота, јер толико нобеловци

дуже живе од номинованих кандидата који нису добили награду. И „оскар” продужава живот, тврде научници са универзитета у Торонту који су пратили све глумце добитнике овог признања. Оскаровци живе у просеку четири године дуже, а дупли оскаровци шест година. По једној теорији, високи статус у друштву има позитиван ефекат.

Црна чоколада додаје две година живота јер је добра за срце. Истраживање спроведено на дипломцима на Харварду потврдило је да они који су јели једну до три штангле имају 36 одсто мањи ризик од преране смрти од оних који у овој посластици не уживају.

Неколико студија је показало да је секс добар за здравље и дуговечност. Једно истраживање на Универзитету Калифорнија показало је да је „заслужан“ за најмање две године живота више, а друго, спроведено у Бристолу, да мушкарци који имају више оргазама дуже живе. 

Редовни одласци у цркву добри су за здравље скоро колико и трчање. Недељни одлазак на службу додаје две или три године, а физичке активности три до пет година. Сличан ефекат има и дружење. Истраживање на Харварду је показало да мушкарци и жене који слабије посећују цркву, мање путују и мање се друже уимају 20 одсто веће шансе да умру раније од оних који то чине редовно. 

Исхрана у којој је месо на тањиру мање од једном седмично додаје 3,6 година живота. Разлог је можда мањи унос засићених масноћа а више воћа и поврћа.

Умерени и високи ниво активности може да продужи живот између 1,3 и 3,7 година. Редовна конзумација малих количина вина додаје мушкарцу четири године живота. Истраживања су показала да то годи срцу и да може да спречи стварање крвних угрушака и повећа добар холестерол.

Високообразоване жене могу да очекују да ће живети пет година дуже него њихове мање образоване вршњакиње, а мушкарци с факултетском дипломом 7,8 година дуже, мада је једно друго истраживање показало да је то од две до три године.

 Добра исхрана обавезно укључује црну чоколаду, затим воће, поврће, бели лук и рибу четири пута седмично.

Смањење килаже доноси седам година. На Оксфорду је доказано да људи који су у 40. години гојазни умиру у просеку седам година раније.

Они са позитивним ставом према животу и старењу живе 7,5 година дуже. Резултате студије која је рађена на Јејлу током 23 године поткрепило је и истраживање у Холандији – оптимисти живе дуже.

Остављање цигарета продужава век за 10 година. Особе које никада нису пушиле живе у просеку 10 година дуже од оних које су пушиле више од 20 цигарета дневно.

Ожењени мушкарци живе у просеку 10 година дуже од самаца, а удате жене око четири године дуже од неудатих. Међутим, једна швајцарска студија је показала да брак скраћује жени живот за 1,4 године, вероватно због стреса и напора суживота са мушкарцем.

Новац и живот у „добром крају” могу да продуже живот за 20 година. Најочигледнија разлика је примећена у Балтимору, где је у сиромашним четвртима просечан животни век 63 године, а у имућним 83.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.