Ко хоће да убије Трампа

„Ако је нешто у животу извесно, ако нас је историја нечему научила, то је да можеш убити било кога.” Ову реплику из култног филма „Кум” успешно је демантовао Јосип Броз Тито, на кога је, према разним медијским спекулацијама, припремано или извршено више од педесет атентата.

На Доналда Трампа, само у последња два месеца, извршена су два атентата. Ако буде Брозове среће, могао би да преброди бар још педесетак сличних покушаја. Ако не, самоуверена изјава Мајкла Корлеонеа могла би да се покаже као пророчанска.

Али шта би се променило ако би неко заиста убио Доналда Трампа? Зоран Ђинђић је једном приликом, непуна два месеца пред крај живота, рекао: „Ако неко мисли да ће зауставити спровођење закона тиме што ће мене уклонити, онда се грдно вара, јер ја нисам систем. Систем ће функционисати и даље.”

Показало се да је био у праву. Не само да је знао шта му се спрема, већ је био свестан чињенице да ће систем наставити да функционише на исти начин и ако њега више не буде. Оно што је важило за Ђинђића, важи и за Трампа, али на другачији начин. Тек ако Трампа не буде, систем ће функционисати и даље. Трамп није, попут Ђинђића, продукт система, пре би се могло рећи да је својеврсна антисистемска појава.

Антисистемски елементи увек постоје, али док год систем добро функционише они су маргинална појава. Само у временима кад системи западну у кризу антисистемски покрети јачају и могу да их угрозе.

Систем о којем говоримо је транснационални капитализам који се суочава с кризом свог опстанка и обнављања. У свом напредовању тај систем је досегао границе које му не дозвољавају да се даље шири. Ако се не шири, он се урушава. Капитализам је као бицикл – стабилан је само док се креће. Једини начин да систем изађе из кризе јесте да сруши баријере које стоје на том путу. На границама ширења транснационалног капитала данас се налазе државе које не прихватају његову логику и правила. Русија, Кина и Иран, поменимо само најзначајније, фаворизују свој државни капитализам не дозвољавајући транснационалном капиталу даље ширење и тиме угрожавају његов опстанак.

Доналд Трамп није део тог транснационалног система. Он је 2016. године дошао на власт јер га транснационална елита није схватила озбиљно. Данас ће, ако га послужи Титова срећа, доћи на власт јер га схватају преозбиљно. Неуспешни атентати – док се јавност на њих не навикне – само јачају његову харизму и популарност.

Трампу је Америка на првом месту. Транснационалној елити је на првом месту светски капиталистички систем. Та елита је загосподарила у САД, као уосталом и у ЕУ и готово свим њеним државама. Државе су за ту елиту само инструмент за обнављање и ширење транснационалног капиталистичког система. Циљ транснационалне елите је да руску, кинеску и све државне привреде укључе у систем светског капитализма и наметну им своју логику функционисања. Трамп је човек старог кова и циљ му је једино да ојача амерички капитализам тако што ће победити кинески, руски и све остале капитализме. Разлика између државног капитализма и транснационалног капитализма јесте у томе што државни капитализми експлоатишу, пре свега, друге државе и народе, неретко на њихов рачун подижући стандард становништва у својим земљама, а транаснационални капитал експлоатише све људе без разлике, не марећи за њихову верску и националну припадност или држављанство. Од руског, кинеског или америчког капитализма имају користи Руси, Кинези и Американци, а од транснационалног капитализма корист има само транснационална капиталистичка класа, укључујући све оне широм света који се налазе на важним положајима у хијерархији тог система.

Ма колико те разлике биле можда нејасне или безначајне за неког ко испред драгстора седи и уз пиво бистри светску политику, оне обликују будућност света.

Садашња политичка елита САД, као уосталом и политичка елита ЕУ и безмало свих европских држава, само су део политичког крила транснационалне капиталистичке класе. Њихов циљ је да свим расположивим средствима омогуће да се настави ширење транснационалног капиталистичког система. Трамп је за ту елиту ноћна мора јер би јој његова победа одузела команде над најважнијим инструментом који служи том циљу. НАТО је од 1999. године постао војска транснационалног капиталистичког система. НАТО без Америке је, међутим, празна пушка. Не чуди отуда што је Трамп током свог мандата покушао да, колико је то било могуће, извуче САД из тог оквира. Без НАТО-а циљеви транснационалне капиталистичке елите нису оствариви. Нема сумње да ће у наредна два месеца бити учињено све што је потребно да се НАТО увуче у сукоб с Русијом до тачке након које нема повратка чак и да Трамп дође на власт. То, међутим, не би било нужно и вероватно би се за то чекао повољнији тренутак ако би у САД победила садашња политичка опција. Зато, нема сумње, транснационалној елити не одговара победа Трампа.

Ако би, под било каквим околностима и изговором, атентат на Трампа био успешан, тешко да би покрет за обнову америчке моћи који стоји иза њега у кратком року могао да нађе новог харизматичног поглавицу. С друге стране, ако би, далеко било, његову противкандидаткињу задесила слична судбина, систем би јој веома брзо нашао замену. Уосталом, кад је Бајден политички убијен, систем га је преко ноћи заменио новим корпоративним кандидатом.

Председничке дебате свакако неће одлучити победника на изборима. Оне служе само да кандидати јавно и званично изнесу своје ставове. Трамп је себе осудио на нови атентат кад је у последњој дебати рекао да је интерес Америке да се заустави рат у Украјини. Транснационална елита неће дозволити да о судбини светског капиталистичког система одлучују амерички грађани само зато што имају америчко држављанство. Посматрано из угла глобалне елите, то је сувише важно питање да би о њему одлучивао неки продавац аутомобила из Пенсилваније или учитељица из Охаја. Па опет, у преломним историјским тренуцима као што је овај, за које је тешко наћи адекватну историјску паралелу, улога личности могла би да буде пресудна. Ако победи Трамп, пузање ка светском рату можда ће се наставити, а можда и неће, али ако победи Харисова, извесно је да смо корак ближи том сценарију. Колико год некоме деловао изопачено, Трамп је изданак људског рода. Харисова је транзиција ка ВИ. Да ли ће победити човек или прототип ВИ зависи више од снаге националног, односно транснационалног капитала него од децембарских избора.

Професор на Филозофском факултету у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа