„На радост публике” Звездара театра

Пробе представе „Удовица живог човека” одвијају се уходаним ритмом. Све иде по плану. Управо ћемо најавити и бројне догађаје којима ћемо обележити четири деценије трајања:Звездара театра у оквиру којих је „смештено” близу 100 премијера са најпознатијим глумцима у главим улогама, не само из Београда већ и из региона, односно некадашње Југославије.

Драмски писац и академик Душан Ковачевић овако је за „Политику” у паузи између бројих обавеза најавио 40 година Звездара театра о чему ће детаљније говорити данас на конференцији за медије. Поред Ковачевића, директора Звездара театра, о трајању овог реномираног позоришта говориће и глумац Војислав Воја Брајовић, драмски писац Владимир Ђурђевић, као и редитељи Вида Огњеновић, Егон Савин,  Марко Мисирача и Слободан Иветић. Они ће се, поред осталог, кроз свој времеплов осврнути на временски период када су активно радили и стварали у Звездара театру. Уједно ће бити представљена и интерактивна публикација „На радост публике” аутора Владимира Ђурђевића и Марка Мисираче, којом су обухваћене најзначајније позоришне године. Затим ће бити емитован и документарни филм о Звездара театру „Кућа међу звездама”, редитеља и сценаристе Слободана Иветића.

Душан Ковачевић је за обележавање четири деценије постојања Звездара театра написао нови комад „Удовица живог човека” који и режира, а чија премијера ће бити изведена 8. октобра. Ковачевићеве јунаке тумачиће: Јелена Ђокић, Нела Михаиловић, Анђелика Симић, Сунчица Милановић, Миодраг Мики Крстовић и Душан Томић.

– Радујемо се предстојећим догађајима. Месецима уназад темељно спремамо обележавања јубилеја Звездара театра о чему сведочи и документарни филм „Кућа међу звездама” од 50 минута који је заправо историја нашег позоришта. Обухватио је временски период прве представе „Мрешћење шарана” до данас, уз преглед  свих кључних догађаја кроз дугу путању ове куће током четири деценије. Један од карактеристика Звездара театра, која је можда и најбитнија, а наше је позориште учинила тако посебним местом, јесте неговање драмских текстова наших писаца – каже Душан Ковачевић и додаје:

– Мислим да сам у Звездара театру провео више од половине свога живота, то је једна чињеница. Друга је да сам све своје премијере у последњих 35 година извео у овом позоришту и да сам већ 26 година на његовом челу. Заправо, обављао сам више функција, будући да немамо драматурга, редитеља.... На нашем платном списку је само 18 особа, зато и кажем да сам испекао разне позоришне делатности. Последњих 25 година, откако је Звездара театар саграђен у свом данашњем облику, ми сваке године нешто дограђујемо, градимо, бавимо се понекад више грађевинским радовима него представама, тако да је право умеће покривати три сцене са 18 запослених. Важан податак јесте и тај да је у тих 40 година просек испуњености гледалишта био 97 одсто.

Звездара театар у будућности Душан Ковачевић, како каже, види као позориште које ће остати какво јесте, као што је уосталом и већина сличних институција културе у свету и примећује:

– Многи велики градови у Европи имају два-три позоришта о којима брине држава, све остало су приче о позориштима што опстају на основу сопствене егзистенције. Звездара театар живи од својих прихода, што и није баш лако. У овом театру изведено је десетак мојих представа. Не бројим их јер сам у Београду током каријере имао близу 40 премијерних представа.

Звездара театар основан је 1984. године са идејом да на својој сцени поставља комаде савремених аутора, као и да окупља редитеље, глумце и друге уметнике по пројектима, односно без ангажовања сталног ансамбла. Прва представа изведена је 8. октобра 1984. године. Био је то драмски текст Александра Поповића „Мрешћење шарана” у режији Дејана Мијача. Глумачку екипу су чинили: Мирјана Карановић, која је тада тек завршила академију, Војислав Брајовић, Бора Тодоровић, Лазар Ристовски, Рада Ђуричин, Гордана Павлов и Изет Хајдархоџић.

Представа је одиграна чак 251  пут пред готово 94 хиљаде гледалаца и тако новом позоришту, Звездара театру, отворила врата за бројне будуће успехе.