Пензије морају да пожуре за платама
Пензионерска удружења сматрају да би просечна пензија у просечној заради требало да учествује бар са 55 одсто
(Фото Драган Јевремовић)
Петак, 20.09.2024. у 19:02
Јасна Петровић-Стојановић
Вишемилионска популација пензионера у Србији очекује ускоро коначну одлуку владе о проценту повећања пензија које би могло да уследи и пре Нове године. Према последњим најавама, оно би могло да буде око 10,9 или 11 одсто.
– То је огромно повећање и много сам срећан што је тако. Ускоро ће бити званична одлука владе – рекао је пре два дана Александар Вучић, председник Србије, гостујући на ТВ Пинк.
Пензионери наравно с нестрпљењем чекају сваку корекцију, будући да се пензије усклађују једанпут годишње, али сматрају да би овог пута повећање могло бити и нешто веће.
Милан Грујић, председник Удружења синдиката пензионера Србије, поздравља и ово повећање, али истиче да пензије и даље у великој мери заостају за платама. Ситуација би била другачија да се на најављених 10,9 или 11 одсто, које би требало да стигне месец дана раније, дода још око пет до шест процената од јануара.
Према последњим статистичким подацима Фонда ПИО за јул ове године, просечна пензија у просечној заради за запослене је износила 50,5 одсто, за све категорије пензионера је била на нивоу од 47,7 процената, за самосталце 44,5 и пољопривреднике 20,7 одсто.
Како се пре два дана могло чути нa скупу Удружења пензионера бивших југословенских република, у Италији и Кипру положај пензионера је мање-више исти. Нешто је бољи у Хрватској и Црној Гори, где су пензије веће, али где има и значајно мање пензионера, док су код осталих пензије ниже него у Србији. Изузетак је кипарски модел пензионог система, који би био идеалан и за српске услове – каже Грујић.
– На Кипру постоји шест основица за исплату пензија различитим категоријама пензионера: бившим запосленима, мајкама које не раде, домаћицама које имају више од 65 година и осталим социјално-угроженим категоријама како би свако добио бар понешто. У светлу тога, приоритет свих пензионерских удружења у Србији је да за све категорије пензионера учешће пензија у заради најмање треба да буде 50 одсто, да би у 2027. дошле на 55, а потом и на 60 процената – каже Грујић.
Удружења пензионера инсистира и на социјалној прерасподели средстава како би се помогло најугроженијима, а то је да најнижа пензија која се креће од 19.644 до 24.987 динара буде 65 одсто од просечне зараде, а они који немају никаква примања да имају бар 65 одсто од најниже пензије.
Милан Грабунџија, председник Синдиката пензионера Србије „Независност”, додаје да је циљ да просечна пензија буде на нивоу од 60 одсто просечне зараде. Инсистира се и на укидању казнених пенала за раднике који имају 40 година стажа, а немају 65 година.
– Последњи подаци говоре да је просечна пензија у мају износила 45.732 , док је просечна плата била 100.170, то јест пензија је била 45,6 одсто плате. Минимална потрошачка корпа је износила 53.518, а просечна потрошачка корпа 103.409 динара. Проблем је у томе што повећање пензија касни и не сустижу инфлацију. Просечна пензија не може да савлада ни минималне трошкове живота, али се износ ове године, након два узастопна повећања, померио од трећине потрошачке корпе. Рачуница се мења када се у све укључе месечни рачуни за комуналне услуге који се врло често повећавају – каже он.
УПС „Независност”, додаје Грабунџија, има за циљ да се хитно побољша укупни положај пензионера и зато се предлажу мере које треба приоритетно решавати.
– Пре свега, измена Закона о ПИО са циљем да се озакони право брачном другу на наследство дела пензије до 30 одсто од пензије брачног друга као додатак на личну пензију, након преминулог брачног партнера по узору на Хрватску. Залажемо се да се допуни посебно законско уређивање области заштите пензионера у поступцима пленидбом имовине од стране јавних извршитеља, и то за стара лица чија је пензија нижа од просечне. За ову категорију пензионера цена трошкова јавних извршитеља мора бити нижа за 60 процената од других грађана јер је висина просече пензије
за толико нижа од просечне зараде – закључује Грабунџија.
Подели ову вест
Коментари2
This site is protected by reCAPTCHA and the Google
Privacy Policy and
Terms of Service apply.
Nada
Penzija ne bi trebalo da bude niža od minimalne zarade!
Одговори
|
Препоручујем
13
Земунац
Ако је неко имао стално минималну зараду онда ни пензија не може бити већа од зараде. У принципу пензија би требало да буде најмање 75% зараде коју бисте имали да радите. Према томе минимална пензија би требало да буде и толико мања од минималне зараде. Како ствари сада стоје она је 47% од минималне зараде.
Препоручујем
28
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
