„Гранична” сарајевска улица са два назива

Од нашег дописника
Источно Сарајево – Гранична линија између Републике Српске и Федерације БиХ, која је дефинисана Анексом два Дејтонског мировног споразума, потписаног пре безмало три деценије, није никада прецизно идентификована и као таква означена на терену. Последице тога трпела је и трпи и данас углавном Република Српска. Доказ за ову тврдњу су и актуелна дешавања у вези започете реализације пројекта проширења сарајевског аеродрома, конципираног тако да са подручја ентитета федерације, прелази на подручје Српске. Реч је о покушају отимања територије која припада Источном Сарајеву, односно општини Источна Илиџа, уз промену ентитетске границе.

Иако је у Дејтонском споразуму, којим је БиХ подељена на два дела (Српска је тада постала власник 49 одсто територије некадашње СР БиХ, а федерација 51 одсто), јасно наглашена обавеза успостављања заједичке комисије која би се бавила званичним дефинисањем међе између Српске и федерације, то се до данас није догодило. На сваки позив власти Српске да се седне за заједнички сто и „подебља” оно што је у Дејтону договорено, из политичког врха ФБиХ стизао је експресни одговор „не”. По њиховом тумачењу, Анексом два „није дефинисана граница између два ентитета, већ међуентитетска линија која има искључиво административни значај”. Политичка јавност у Српској не разуме и не прихвата размишљање федералних званичника који толико година упорно и систематски опструишу позиве за спровођење процеса утврђивања енититетске линије. Многи то тумаче као још један њихов покушај рушења и мењања „Дејтона”.

За то шта све то значи у пракси, та тродеценијска сарајевска блокада имплементације Анекса два Дејтонског споразума добар је пример једне улица у насељу Добриња један, која се налази баш недалеко од поменутог сарајевског аеродрома. Она је део (спорне) међуентитетске линије, па од пре 23 године носи два назива – Николе Тешановића и Сабора Босанског. Двоимена је постала одлуком ирског судије Дијармуда Шеридана, којем је бивши високи представник Волганг Петрич поверио да реши разграничење у сарајевским насељима Добриња један и Добриња четири.

Решавајући наводни проблем спорне територије, Шеридан је „кориговао” дејтонску међуентитетску линији и то на штету Републике Српске. Наиме, он је Федерацији БиХ припојио део територије који је након потписивања Дејтонског споразума припао Републици Српској. Тако је и насеље Добриња један добило улицу која има два назива који су исписани на различитим таблама и различитим писмом. На левој страни улице су плаве табле са ћириличним натписом, а на десној, која припада федерацији, су зелене са називом исписаним латиницом. Замишљена гранична линија, коју је, вољом светских моћника, „креирао” Шеридан, поделила је и Трг краља Александра на крају двоимене улице. Део који је остао у Српској задржао је стари назив, док је његова друга половина, која је припојена федерацији, добила име Трг Сабора Босанског.

Последице никада на терену званично утврђене граничне линије између два ентитета, осим грађана Источног Сарајева, трпе и становници многих других локалних заједница у Српској. Иначе, међуентитетска линија разграничења дефинисана Анексом два Дејтонског споразума дуга је чак 1.150 километара, захвата 42 општине Српске,  „цепа” 279 катастарских општина и пролази кроз 520 приватних поседа.