Деца воле да читају и пишу

Крагујевац – У Крагујевцу jе одржан шести међународни фестивал „Желим да будем дете”, посвећен дечјем књижевном стваралаштву на српском језику. Организатор фестивала је Удружење „Где су књиге нема бриге”, чији је оснивач Александар Јањушевић, награђивани дечји песник из Крагујевца. Учешће на овогодишњем фестивалу узело је двадесетак писаца за децу, а на све популарнији конкурс пристигло је неколико стотина књижевних радова ђака из Србије, суседних земаља и иностранства.

– Драго ми је да фестивал расте из године у годину, потврђујући да деца и даље воле да читају и пишу, иако су им рачунари и мобилни телефони великим делом узурпирали и слободно време и животни простор – каже Јањушевић.

У дечјем одељењу Народне библиотеке „Вук Караџић” је приређено књижевно вече под називом „Дај ми звезду један круг”, посвећено стваралаштву Мире Алечковић и Владимира Андрића, а млади ствараоци на више места у Крагујевцу дружили су се са својим искуснијим колегама по перу.

„Књигољубље – одговорност или обавеза” наслов је теме о којој је у Првој крагујевачкој гимназији говорио дечји психолог Жељко Младеновић, новинарка Гордана Стијачић, те Маја Радоман Цветићанин, аутор пројекта „Читалићи”, на коме заједно раде ђаци и писци за децу из Србије и околних земаља.

Дружење ученика са омиљеним песницима  настављено је и на Тргу хероја са Кошара, а у крагујевачком Позоришту за децу и младе одиграна је представа „Витез” Алексиначког позоришта. На истом месту је био и концерт под називом „Банетове летеће гитаре”, након чега су ауторима најбољих ученичких радова уручене лепе награде.

– На овогодишњи конкурс пристигло је 245 радова из 90 школа, 55 градова и пет држава. Стигло нам је и неколико ђачких радова из једне српске школе у Француској. Заиста смо поносни што смо успели да анимирамо импозантан број ученика и њихових наставника – истиче песник Јањушевић, који је и идејни творац фестивала „Желим да будем дете”.

Организатори и учесници овогодишњег фестивали посетили су и неколико крагујевачких основних школа, где су на духовит начин говорили о свом животу и раду, предочавајући тако све оне помало заборављене вредности које са собом носе култура, образовање и лепа реч.