Србија одбранила част Европе

На величанствен начин, како и доликује европским првацима, шаховски репрезентативци Србије су у пуном сјају завршили учешће на 45. олимпијади у Будимпешти. У последњем колу, када је притисак највећи, са 3,5:0,5 је потучена славна репрезентација Украјине, као да је Олимпијада тек почела и да је у питању сусрет са неким од аутсајдера!

Док су остали мечеви били још у току, знало се да је то победа за деобу 2-5. места и да ћемо вероватно остати без медаље јер су три од четири репрезентације са којима делимо место до последњег кола имале предност у првом допунском мерилу, компликованом „олимпијском Сонеборн-Бергер критеријуму”.

Међутим, знало се и да ће то бити далеко најбољи пласман у историји самосталне Србије; да је то најпријатније изненађење Олимпијаде; да је Србија у Будимпешти одбранила част Европе и титулу званичног европског шампиона, сензационално освојену прошле године. Тада смо стартовали као 11. по рејтингу, а сада са тек са 16. места, али смо оба пута претекли све велике европске шаховске нације.

Јер, испред нас су могле да буду само ваневропске земље великих олимпијских шампиона: Индије, САД, Кине и Узбекистана, бројкама – четири највећа фаворита по рејтингу.

И, колико год је било напето ишчекивање коначног пласмана, у ушима је још звечало од фантастичног завршног акорда нашег тима. Селектор Миодраг Перуновић је неочекивано извео из тима бриљантног предводника Александра Преткеа и вратио Роберта Маркуша који је после слабог старта (2 поена из 4 партије) паузирао претходних пет кола. „Џокер” се показао као пун погодак: Маркуш је, потез по потез, надигравао Антона Коробова док је Алексеј Сарана на првој табли водио силовит напад на позицију легендардног Василија Иванчука.

Нису прошла ни три сата, а Србија је већ имала вођство од 2:0. Чекало се да Александар Инђић или Велимир Ивић ремизирају и обезбеде оба бода, али чекање није прошло без драме. Најпре је Руслан Пономарјов дамом и топом окружио Инђићевог краља, у позицији који су само посматрачи јаког срца могли да прате. Да Инђић има срце и све што треба за такве позиције показао је и у последњем колу Европског првенства у Будви, када је преокретом донео кључни поен. Овог пута, када је противник пропустио своје прилике, мирно је оставио краља у центру и кренуо у противнапад, тако добро срачунат да је Пономарјов, после пар шахова, био принуђен да жртвује топа за вечити шах.

Обезбеђена је победа од најмање 2,5:0,5, а узбуђења нису престала. Ивић је стигао до дамске завршнице у којој је Владимир Онишчук полагао наде у слободног пешака, док је наш репрезентативац сакупљао белу пешадију и стварао простор за црну. Испоставило да ће обе стране истовремено стићи до промоције, при чему Онишчук први, и са претњом мата. Ивић се мирно одбранио од претње и сачекао да се на табли појаве четири краљице, а затим кренуо у матни напад и заокружио тријумф екипе за памћење – 3,5:0,5.

Био је то незаборавни расплет у најуспешнијем учешћу Србије на шаховским олимпијадама, још један истински подвиг тима који шампионским духом надокнађује заостатак у рејтингу, као што већ деценијама чини екипа Јерменије, проглашена за најуспешнији мушки тим на прослави стогодишњице ФИДЕ. Јермени су и овог пута били велико изненађење, одмах после Србије, како по очекивањима (стартно 17. место), тако и по пласману. При деоби 2-6. места припало им је шесто, са знатно слабијим допунским нерилима од наше екипе.

У коначном пласману није требало чекати победника, јер су Индијци далеко оставили све за собом, са 21 меч-бодом од 22 могућа. На деоби 2-6. места, са по 17 бодова, сребро је освојио тим САД, бронзу претходни олимпијски шампион Узбекистан, док су Кинези, победници пре четири године, четврти. Србија је у високом друштву олимпијских победника још једним историјским успехом показала да је наш шах последњих година на правом путу и у огромном узлету!

У женској конкуренцији је такође тријумфовала Индија, са 19 бодова, испред Казахстана са 18 и САД са 17 бодова. Наше шахисткиње су, на жалост, завршиле такмичење испод очекивања, на 25. месту са 14 меч-бодова. Да није било завршног пораза 2,5:1,5 од слабијих по рејтингу Аргентинки, њихов пласман био био знатно изнад очекиваног 19. места.

Ивићу бронзана медаља

Велимир Ивић је освојио појединачну бронзану медаљу као трећа најуспешнија резерва, са 7 поена из 10 партија. Александар Претке је са 5,5 поена из 9 партија имао 11. резултат на првој табли, Алексеј Сарана је био пети на другој (7 из 10), а Александар Инђић 13. на трећој, са 6,5 поена из 10 партија. Роберт Маркуш је одиграо само пет партија (3 из 5).

Резултати Србије у последњем колу

Србија – Украјина 3,5:0,5 (Сарана – Иванчук 1:0, Инђић – Пономарјов реми, Маркуш – Коробов 1:0 и Ивић – Онишчук 1:0).

Шахисткиње: Србија – Аргентина 1,5:2,5 (Ињац – Франиско реми, Гајчин – Кампос 0:1, Великић – Борда 1:0 и Мандура – Саркис 0:1).

Коначни пласмани

Шахисти: 1. Индија 21, 2-6. САД, Узбекистан, Кина, Србија и Јерменија по 17, 7-13. Немачка, Азербејџан, Словенија, Шпанија, Мађарска, Турсјка и Грчка по 16 бодова, итд (188 тимова).

Шахисткиње: 1. Индија 19, 2. Казахстан 18, 3-6. САД, Шпанија, Јерменија и Грузија по 17, 7-12. Кина, Украјина, Пољска, Бугарска, Аргентина и Узбекистан по 16 бодова. Србија је 25. са 14 бодова у конкуренцији 181 репрезентације.