Пун погодак с Максимовићем

Ова данашња моћна, бар за наше оквире, изразито доминантна и у сваком погледу супериорна Црвена звезда, протутњала је прексиноћ Хумском улицом као брзи воз, остављајући за собом некада озбиљног спортског противника, бар за две светлосне године. Јер, другачије и није могло, ако се уопште дуел између наша два најтрофејнија клуба, и даље може назвати дербијем! Шампион је до те мере контролисао игру да је било само питање са колико ће лопти у мрежи несрећног и немоћног Јовановића завршити ово 174. одмеравање снага Партизана и Црвене звезде.

Не памти се када је гост био тако убедљив, не само по оствареном резултату и игри, већ уопште гледано по свим фудбалским параметрима. Ако је неко пре ове утакмице сумњао у Владана Милојевића, онда је ова утакмица, по много чему специфична, показала да је он не само добар тактичар, већ и мудар тренер који је, рекло би се, на прави начин формулисао главну екипу. Свакако да је и овај дерби имао своје истинске хероје...

Тако је Шериф Ндиjаје својом беспрекорном фудбалском партијом показао зашто је дошао у наш најтрофејнији клуб, сврставајући се у ред најбољих голгетера, јер није лако оборити рекорд стар 56 година! Наиме, тада је последњи пут на једном дербију, један играч постигао чак три гола. А то је у овом 174. пошло успело Ндиајеу у чију виспреност и пуну ангажованост не треба сумњати. Знао је Милојевић да с њим добија на убојитости док је за сваки случај на клупи оставио Дуартеа, који је много боље ушао у ову такмичарску сезону. Управо у овим одлукама, које уопште нису биле лаке а ни једноставне, види се тренерово умеће.

Међутим, одлука да у вечитом дербију заигра млади и суперталентовани Андрија Максимовић (2007) била је пун погодак Звездиног стручног штаба! Јер, популарни Меси, о којем ће фудбалски свет тек да чује, поседује све оно што се данас тражи у модерном фудбалу: брзину, маштовитост, луцидност, дриблинг. Млади фудбалер се није уплашио велике сцене, штавише, показао је да српски фудбал и те како има добре младе играче, којима је потребна већа пажња. У садашњем саставу Црвене звезде, где доминирају странци, млади Андрија је показао да не заостаје за њима. На његовој страни је све, зато тренеру и читавом клубу остаје да  о својој деци воде рачуна, као и до сада. Треба им дати праву шансу, а они ће све то вратити једног дана.

– Када сам дошао у Звездину школу фудбала имао сам само један циљ – да једног дана заиграм у дербију. Тај сан ми се остварио. Победа у дербију има посебну вредност. Хвала тренеру, хвала навијачима. Хвала и мојим саиграчима чија ми подршка пуно значи. Искрено, нисам осећао трему, рекао сам себи – сад или никад. Сваки савет који сам добио пре утакмице гледао сам да испоштујем на најбољи начин. Дао сам све од себе – искрен је млади фудбалер чије време тек долази.

Пошто је у пуном капацитету потврдила класу на овдашњој фудбалској сцени, показујући да ће и ове године јуришати на оба трофеја, пошто уистину гледано Звезда већ годинама нема правог конкурента, сада јој остаје да се још боље уигра за Европу. Јер, већ наредног четвртка шампиона очекује тешко гостовање Интеру у Милану у оквиру 2. кола Лиге шампиона. Наравно, оно што прваку недостаје јесу јачи ривали код куће. Баш у том правцу треба формирати екипу.

Статистички гледано Звезда је прексиноћ била доминантна у свим параметрима. Добро је да се Омри Глазер вратио, да је Словенац Елшник показао да је врло поливалентан фудбалер, да подједнако успешно игра за екипу и у везном реду али и у одбрани. Такође, да Силас све више схвата Звездину фудбалску филозофију. Милсон, Ндиаје, Олањинка и остали играчи исто тако. Али, оно што такође радује јесте чињеница да је овај дуел са Партизаном изнедрио још једног хероја из сенке. Руса Јегора Пруцева који се сјајно снашао по десном боку уместо повређеног Мимовића. Рус са српским пасошем био је међу најзапаженијим актерима у Хумској, па је и то још један од бенефита бар када је у питању учинак првака у нашој најзначајнијој фудбалској утакмици.