Станојевић диже руке

После преспаване ноћи по поразу код куће од Црвене звезде, и то чак с 4:0, Александар Станојевић је закључио да не може више да води Партизанове фудбалере. Из Хумске је процурило да је поднео оставку и на управи клуба је да га наговори да остане или да му што пре потражи замену. Већ у недељу следи гостовање у Лучанима против Младости, која је не само тренутно друга на табели, него је и једина у овом првенству одолела Црвеној звезди (2:2 у Београду после вођства од 2:0). Дакле, врло озбиљно искушење.

„Црно-бели” су увенули под зрацима Звезде, мада то није била оно недавно летње пржење сунца од кога није могло да се дише. „Црвено-бели” нису играли на нивоу Лиге шампиона, али је и ово било довољно да нанесу најтежи пораз „вечитом ривалу” у гостима.

То је, ипак, јединствен подвиг. Пре непуну годину, 25. новембра 2023, ТСЦ је то исто учинио у Хумској. Партизанов нерешив проблем су дилетантске грешке које готово на свакој утакмици неки његов играч патентира. Додуше, не буду све кажњене, али дођу кад-тад на наплату.

Први гол прекјуче је примљен из пенала. Ковач је пао у свом казненом простору и онда, лежећи на трави, просто запливао с лоптом као у ватерполу. То судија може и да не види, као што Новак Симовић и није видео, али не може да се сакрије од ВАР-а. Дакле, незамислив поклон најљућем противнику.

Други гол је пао у последњем минуту првог полувремена. Силас је примио лопту у шеснаестерцу и неометан гађао. Како нападач може да буде непокривен у казненом простору? Није то неки играч утрчао из другог плана, па оставио чувара иза себе. Даље, Мујакић је раширио ноге и учинио медвеђу услугу свом тиму. Да је стајао као стуб лопта би га погодила, а и да није тако голман зна у том случају да лопта не може да прође „кроз” његовог штопера, па може боље да се постави, да се помери ка оном већем незаштићеном делу мреже.

Оба гола у другом полувремену су пала на исти начин – стрелац је истрчао испред својих чувара и из непосредне близине погодио мету. Могао је голман Јовановић да састави ноге, као што су то некад радили асови на голу, али сада се сви раскораче и најлакше је да им се гол да кроз ноге. Звезда је тако повела с 3:0 и све је било решено.

Партизан је суштински био безопасан против Звезде, али он ни на једној јединој утакмици није могао да наметне игру свом ривалу. Слично је, тако било, на пример, и против ИМТ-а, коме би до ове сезоне била част да одигра тренинг утакмицу с „црно-белима”.

Станојевић је кукао да нема одговарајуће играче, али их није тражио по Србији. Довођени су из иностранства. У томе није проблем, него што ти играчи једноставно краду богу дане. Уз неколико часних изузетака сви остали нису оправдали долазак у Партизан. Да је прилика пружена неким нижеразредним и младим играчима, они би досад нешто научили и напредовали. Стратегија да се увозе играчи није се оправдала. Нема чак ни неке зараде од препродаје.

Станојевић је вапио да нема центарфора, па је против Звезде извео тим без њега. Калулу је сам безопасан у тој улози. Низак је, није баш неки техничар, јесте брз, али то је некако више скакутање, него спринт, ни преглед игре му није бог зна какав. Уз класичног нападача би можда и могао да истрчи контранапад, али без Ђ. Јовановића или Николића, који би одбрамбеним играчима одвлачили пажњу, он је играч  мање.

Најгоре је, ипак, са средњим редом. Задатак везних играча је да заустављају противничке акције далеко од свог гола и да стварају шансе саиграчима. Натхо још, нешто и покуша, али нема с ким да одигра. Захид се само по дресу види да је Партизанов играч, а не по учинку. Спор је, није продоран, ретко тачно дотури лопту напред (превише је враћају одбрани) да то иоле личи на шансу. Противнички играчи поред њега протрче, а да га и „не примете”.

Аријага и Ковач би требало да „ору”. Сем оног пенала појачање из Чукаричког и није имало много пропуста, али Хондурашанин се не примећује. Или Корејац Гох, да се не набраја даље.

Пролетос је због повреде из тима испао Браилац Салдања. Он је показао да уме да даје голове, али нападачу је неопходан неко да му ствара шансе. Таквих у Партизану нема. Био је то велики губитак за  „црно-беле”, па је стицајем околности прилику добио Баждар. До тада је много хваљен, најављивано је да ће бити Партизанов драгуљ, али годину-две је био дечак у црно-белом дресу и самим тим је некако оправдавано његове појављивање међу одраслима. А кад Салдања није могао на терен тадашњи тренер Дуљај, ваљда није имао коме да повери да буде шпиц, и Баждар је почео да даје голове (дао је и Црвеној звезди). И први је из прошлогодишњег тима отишао у иностранство. Дакле, и домаћи производ може да се прода.

Бобек, некадашњи ас Партизана и наше репрезентације, причао је да тренер никада не треба да се враћа тамо где је био успешан. Сви од њега поново очекују то исто, али све се променило, па и он, и тешко је да се то понови. Он је то говорио из личног искуства. С Партизаном је три пута од 1961. до 1963. био првак Југославије, а у Грчкој два пута с Панатинаиксом и једном је освојио куп (1964–1967), а као повратнику на место успеха му се није посрећило.

Партизан преко ноћи ништа не може епохално да учини. И сама управа стално повлачи исте потезе надајући се да ће кад-тад да погоди. Али, ако се не окрене лист што би се било шта променило набоље.

Станојевић је тренер са стажом и без обзира на то ништа није могао да учини, иако је обавио целе летње припреме. Чак је његов Партизан почео да изазива сажаљење. Још кад се има у виду какви су такозвани најватренији навијачи баш треба много храбрости да се преузме овај и овакав Партизан.