Србија као глас разума на ГС УН

Србија неће пристати на једнострана решења која би угрозила њене виталне интересе, али остаје посвећена европском путу и сарадњи с међународном заједницом

Татјана Мацура*

Говори председника Србије Александра Вучића на Генералној скупштини Уједињених нација увек изазову велику пажњу јавности, па тако и овај на почетку 79. редовног заседања Генералне скупштине. Кључни аспект Вучићевог говора био је његово снажно залагање за поштовање међународног права, што је актуелна тема у савременом свету и нешто што Запад и те како може да разуме и на чему тако често инсистира.

Нажалост, данас се многе земље суочавају с угроженошћу суверенитета и територијалног интегритета, те је председник државе с правом морао да нагласи и понови неопходност очувања међународног поретка у згради организације чији је то задатак. Његово инсистирање на принципима има посебну тежину, због контекста у којем се налази Србија, која је кроз своју историју и данас, често суочена с неправдама и кршењима међународног права.

Порука која је послата је конкретна и конзистентна – Србија се залаже за мир и стабилност, поштује територијални интегритет свих земаља, па тако и Украјине, а заузврат тражи само исти такав третман. Од суштинске је важности било да регион, али и цео свет, с тако важног места још једном чује да нећемо одступити од својих принципа кад је у питању наше Косово и Метохија, али да ћемо у одбрани интереса користити нашу све бољу међународну позицију.

Друга, а не мање важна порука председника Вучића током говора јесте јасно исказана посвећеност европским интеграцијама. Србија своју будућност види у Европској унији, са снажном жељом да тај процес буде праведан, транспарентан и заснован на узајамном поштовању, али и уз недвосмислено признавање позитивно направљених помака. Грађанима Србије, код којих расте скепса према процесу интеграција, ово би свакако значило.

Наш пут ка ЕУ користан је на више фронтова. Поред јачања међународне позиције, придруживање ЕУ доноси више стандарде у економији, здравству и образовању. На пример, Србија због тога добија више инвестиција од европских компанија које отварају нова радна места и подижу квалитет живота. Боље плате, сигурнија радна места и модернизована инфраструктура (путеви, школе, болнице), бољи квалитет хране, лекова, техничких производа и услуга...

Користећи фондове ЕУ за пројекте развоја инфраструктуре, образовања и заштите животне средине, градови и општине добијају новац за изградњу нових путева, мостова, или модернизацију школа и болница. Такође, оно што је мени интимно најбитније, ЕУ има највише стандарде у заштити права појединаца заснованим на принципу једнаких могућности, што значи једнаке плате мушкараца и жена за исти рад, бољу заштиту жена од насиља, као и подршку у усклађивању породичног и професионалног живота. Ово је један од сегмената где Србија не заостаје много за најразвијенијим земљама и на овим пољима можемо да нагласимо нашу посвећеност напретку и једнакост с њима.

Даље, Вучићев говор није само дипломатска победа Србије, већ и снажна порука свету да Србија, као земља с богатом историјом и кључним геополитичким положајем, упркос изазовима остаје посвећена дијалогу, миру и међународној сарадњи. У времену кад је свет суочен с растућим тензијама и поларизацијом, председников позив на поштовање међународног права и дијалога долази као важан подсетник на вредности које су кључне за очување мира и стабилности. Србија, иако мала земља, може послужити као пример да су мир, дијалог и сарадња универзалне вредности које сви народи морају тежити да сачувају.

Да сумирам, председник Вучић је у свом говору, уз изражен дипломатски тон, јасно ставио до знања да Србија неће пристати на једнострана решења која би угрозила њене виталне интересе, али и да остаје посвећена европском путу и сарадњи с међународном заједницом. Његов говор представља кључни тренутак за позиционирање Србије на међународној сцени, шаљући јасну поруку о континуитету вођења одговорне политике у складу с принципима мира и стабилности, али и као потврда све већег значаја Србије на глобалној политичкој сцени, као и њеног утемељеног места у европским и међународним процесима.

*Министарка без портфеља задужена за област родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена