Наставља се игра „лопова и жандара”

ИНТЕРВЈУ
Чему су изложени корисници рачунара пловећи свакодневно непрегледним пространством Интернета? Врсни зналац безбедности, Александар Мариновић, који годинама заступа једну од најбољих компанија за заштиту – „Касперски” из Русије, подробно је упућен у најновија збивања. (Ко се, уосталом, не сећа легендарног програмера Јевгенија Касперског?). С пријатељима је 2001. основао „Синги инжењеринг”, чији је директор и дана-данас, са звањем магистра и докторатом на видику на Електротехничком факултету у Београду.

о Шта све данас угрожава Интернет, а тиме и милионe људи широм планете?

– Интернет је постао нека врста „паралелног” света у коjем се људи упознају, друже, забављају, купују, послују... Као у свакој заједници, и у овој се појединци баве противзаконитим послом. Пре десетак година „клинци” су желели да се докажу смишљањем вируса који су исписивали поруке или брисали податке; сада се суочавамо с правом мафијом чији је циљ зарада и која, као и свака друга, не преза да заради по сваку цену.

о Не подсећа ли то на чувену игру „лопова и жандара”?

– То је, управо игра, „лопова и жандара”, и баш као у „четвородимензионалном свету” (да избегнемо појмове реалан и виртуелан, пошто је Интернет стварност), тако ни на Интернету нема чаробног штапића којим се ова пошаст уклонила. Само обједињењем разних мера и поступака могуће је умањити штетне последице, свести их на подношљиве.

о Колике су штете од таквих насртаја – у свету и код нас?

– Не постоје збирни подаци, поготово што неке оштећене компаније и установе не желе да обелодане да су биле жртве сајбер криминала, али су то, нема сумње, велике бројке. Навешћу неколико откривених случаја из прошле године. У фебруару је бразилска полиција ухапсила 41 хакера који су тројанским злоћудним програмима крали податке о банковним рачунима широм света, укравши више од четири милиона долара. У августу је у Турској притворен Украјинац Максим Јастремски, познат као Максик, за кога се сумња да је крађом идентитета приграбио десетине милиона долара. У новембру је Еф-Би-Ај ухапсио осмочлану дружину која је оштетила више од милион људи, направивши штету већу од 20 милиона долара.

Електронско банкарство је у нашој земљи касније заживело и није било великих крађа, али је електронска трговина постала уобичајена, а тиме и претња већа. И код нас су појединци били жртве – сетимо се злоћудних програма који су тајно с туђег телефона позивали удаљена места и правили огромне рачуне власницима који тога нису били свесни.

о Има ли поузданих начина да се корисници сасвим или у великој мери заштите?

– Потпуна заштита не постоји, али се корисници могу у великој мери заштитити. Као што је прохујало доба остављања откључаних кућа, тако је прошло време рачунара без заштите. Ко не жели да му се ишта неугодно догоди, мора да угради антивирусни програм и „заштитни зид” и да их свакодневно освежава; исто важи и за оперативне системе.

о Могу ли програмери предвидети каква нас искушења очекују и да припреме клопку за напаснике?

– Од давнина је онај који напада у предности. Једноставно, нападач се усредсреди на један од начина и разрађује га до танчина, а бранилац се труди да предвиди све могуће. Као што знамо, насртљивац често упада у клопку и бива одбијен, то је случај и на Интернету.

о Да ли су законски прописи у Србији довољно строги да одврате починиоце?

– Мислим да јесу, питање је само колико све то озбиљно схватају појединци који се баве сајбер криминалом. Србија има специјалног тужиоца за високотехнолошки криминал који тесно сарађује с полицијом (Одељење за борбу против организованог криминала). Оснива се и посебна јединица која преузима сва позитивна искуства широм света. Да су озбиљни у својем послу сведоче недавна хапшења више група које су варале „клонираним” платним картицама.

о Где се сливају подаци у вези с нападима?

– Постоји више тела који се баве тиме, али и даље нема обедињујућег („капа”). Антивирусне компаније, међутим, веома добро сарађују размењујући податке које су откриле да би Интернет био што пре заштићен.

о Какве технолошке кораке предузима и најављује компанија „Касперски”?

– Напоменуо сам да се, осим редовног занављања заштитног програма, морају освежавати и оперативни систем и кориснички програми. Произвођачи стално траже могућа рањива места и када их нађу објављују нове верзије. Компанија „Касперски” је схватила да корисници то често заборављају, што је могућа сигурносна претња. Зато најновије издање, Kaspersky Internert Security 2009, снима све у рачунару и после анализе предлаже кориснику шта да уради. А то оснажује отпорност рачунара на упаде и злоупотребе. И мобилни телефони су, поставши паметнији, све подложнији насртајима, зато је осмишљен софтверски пакет за заштиту – Kaspersky Mobile Security.

Чему да се надамо? Tоме да ће се чувенa игра „лопова и жандара” наставити...