„Букинг” подстиче сиву економију у Србији

Настао из мале холандске стартап компаније, „Букинг” је данас једна од водећих светских дигиталних компанија у области путовања. Повезао је милионе путника са широким избором смештаја, од апартмана до хотела. Доступан је на 43 језика и има више од 28 милиона регистрованих смештајних јединица широм света. У нашој земљи нема представништво, али Србија има проблем што ова платформа оглашава нерегистрован смештај и тиме подстиче сиву економију. Иако се обавезао да у свим земљама послује у складу са националном регулативом, у случају Србије није тако – наши закони налажу управо супротно од онога што они раде. Одржано је неколико састанака ресорног министарства и представника ове компаније, али се још није дошло до конкретног решења. Наш предлог је био да се убудуће на „Букингу” оглашавају само објекти који би приликом регистрације овој компанији морали да приложе јединствени идентификациони број, који добијају од Централног информационог система е-туриста. Практично би тиме били регистровани, међутим, из ове компаније су за сада рекли да им је то неприхватљиво.

Постоје најаве да ће Србија решење овог проблема тражити на нивоу Европске уније. Иначе, ову компанију тужили су до сада и Хрватска, Аустрија, неке скандинавске земље, због овог и сличних проблема. Турска је, на пример, забранила њихов рад све док нису почели да поштују локалне прописе. „Букинг” је мењао и начине плаћања, па тренутно гост уплаћује износ оглашивачу, он одмах уплаћује припадајући део власнику смештаја, пошто одбије провизију, а власник би онда наводно сам требало да плати порез. То се, наравно, не дешава јер мало је оних који су регистровани као објекти за издавање смештаја. И тако држава остаје без новца од пореза, а локалне самоуправе без износа који им припада од туристичких такси. Да не говоримо о томе какву штету могу да нанесу уколико туристи због тога имају лоше искуство. Из Министарства туризма су упозорили и на то да је проблем што ова компанија током сарадње са власницима некретнина додељује и звездице за квалитет смештаја, што не одговара категоризацији по нашим прописима. Наводно су на састанцима из ове компаније предложили да учествују у кампањама које се односе на едукацију оних који се оглашавају на њиховој платформи. Стручњаци кажу да је овде велики проблем то што Србија није чланица ЕУ и да се проблем са „Букингом” неће завршити све док имамо такав статус. Хрватска је својевремено имала исти проблем, а по приступању ЕУ, „Букинг” је аутоматски променио правила. Наши саговорници из туризма тврде да наша држава може да забрани пословање ове компаније до испуњења захтева. То је ипак мало вероватно.