Небојша Човић преузима кормило

Кошаркашки савез Србије данас (14 ч) добија новог председника, а то би требало да буде председник Црвене звезде Небојша Човић, кога је пре недељу дана предложило 30 од 33 делегата. Човић би тако постао тек други председник у историји националног Савеза са два одвојена мандата, пошто је био у тој улози од 1995. до 1997. Два пута је ту организацију водио и Миодраг Бабић (1987–1989. и 2003–2005).

Повратак у Сазонову 83 значио би да Човић није више на челу Црвене звезде.

Делегати Скупштине КСС имали су прилику да у претходна четири дана прочитају Човићев програм и његову биографију, мада је она свима у српској кошарци добро позната. Реч је о човеку који је дуже од три деценије у управљачким структурама и у клупској кошарци и у националном Савезу, тако да је јасно колико искуства има. Под његовим вођством трофеје су освајали и ФМП и Црвена звезда (најуспешнији српски клуб у последњих десет година), а репрезентација се окитила сребрном медаљом на Олимпијским играма у Атланти 1996.

Судећи по Човићевим изјавама претходних дана, неки од приоритета у његовом раду требало би да буду систем такмичења (АБА лига или јака домаћа лига) и избор селектора, имајући у виду да је Светиславу Пешићу истекао уговор. Биће занимљиво да се види како ће се Човић поставити према регионалној АБА лиги, поготово кад се узме у обзир његова изјава од пре десетак дана:

– АБА лига нас не води нигде, тј. води нас да морамо Партизан и ми да дамо по милион евра. АБА лига мора да се потруди да има проходност ка Евролиги. Биће организационих промена и у Евролиги. Знам да за АБА лигу, кад погледате савезе, нису ни хрватски, ни словеначки, ни босански. Извесна је будућност АБА лиге ако она води у Европу, а ако не води, онда вреди покушати с професионалном кошаркашком лигом под условом да она води у Евролигу. Србија је добила квалитет кроз АБА лигу, многи играчи су се развили кроз АБА лигу и вредно је то поменути. Немамо ништа против АБА лиге, али мора негде да води. Ми можемо за два месеца да направимо професионалну кошаркашку лигу, али лигу која има финансијски фер-плеј.

Човић је протеклих година био један од највећих критичара Савеза (Предраг Даниловић председник 2016–2024), тако да ће добити прилику да промени све оно што му је сметало. Пошто се председници КСС-а углавном памте према резултатима националних тимова, пред њим је тежак задатак да одржи континуитет освајања медаља. Зато ће и за њега и за репрезентацију бити врло важно ко ће као селектор мушке репрезентације наставити квалификације за „Евро 2025”, док у женској селекцији селекторки Марини Маљковић уговор истиче тек наредног лета.

ПРЕДСЕДНИЦИ КОШАРКАШКОГ САВЕЗА

СФР Југославија (1948–1991)

Иван Поповић (1948–1949)

Милојко Друловић (1949–1950)

Данило Кнежевић (1950–1965)

Радомир Шапер (1965–1973)

Радослав Савић (1973–1977)

Владимир Пезо (1977–1980)

Божина Ћулафић (1980–1981)

Мехмед Добрчани (1981–1982)

Васил Тупурковски (1982–1983)

Петар Брезник (1983–1985)

Небојша Поповић (1985–1987)

Миодраг Бабић (1987–1989)

Угљеша Узелац (1989–1991)

СР Југославија (1991–2003)

Веселин Баровић (1991–1995)

Небојша Човић (1995–1997)

Драгослав Ражнатовић (1997–1999)

Желимир Церовић (1999–2003)

Србија и Црна Гора (2003–2006)

Миодраг Бабић (2003–2005)

Горан Кнежевић (2005–2006)

Србија (од 2007)

Драган Капичић (2007–2011)

Драган Ђилас (2011–2016)

Предраг Даниловић (2016–2024)