Рок и поп у свету виртуелног

Амерички магазин „Ролингстон” недавно је објавио листу 50 најпопуларнијих видео-игара свих времена, које се на директан или посредан начин баве рокенролом и музиком уопште. Листа је базирана на хронолошком развитку аркадно-електронских остварења у протекле три деценије и понудила нам је неке од наслова уз које су одрастали љубитељи музике широм света.

Ушли смо у четврту деценију историјата игара на конзолама и кућним рачунарима. Заљубљеници у виртуелну забаву су у протеклих тридесет година дочекали да се од првих игрица, које су се састојале од једноставне комбинације текста и просте анимације, дође до савремених остварења која својом реалистичношћу померају границе људске маште. Развоју и популарности тог вида забаве допринео је и револуционарни развитак компјутерске индустрије, посебно током осамдесетих и деведесетих година 20. века. Наиме, значајан продор конзола, кућних рачунара у савремена домаћинства омогућио је да данас практично сваки појединац може да ужива и да на забаван, често и креативан начин, прекрати време.

Творци тог жанра видео-игара свесни су глобалног утицаја музике, као и чињенице да је она непресушни извор инспирације. На поменутој листи такође су и старе аркадне конзоле, популарни флипери и други видови свакодневне забаве.

Један од првих светских хитова на листи „Ролингстона“, „Simon“, из 1978. представља једноставну звучну комбинацију у којој играч на мини-конзоли прати тонове и ритам, може да напредује правећи сопствене звучне секвенце или да се такмичи са једним или више партнера. Исте године појављује се и „Kiss“ флипер, који је једна од најбољих маркетиншких промоција поменутог бенда.

У првој половини осамдесетих година игрице масовно освајају светско тржиште, захваљујући популарности рачунара као што су „ZX Spectrum“ и „Commodore 64”. Тако је „Journey” била једнаод запаженијих аркадних игрица 1983. године. Наредну годину обележили су „Will Harvey’s Music Construction Set“ и „Break Dance“, својеврсна промоција једног од најпопуларнијих плесних стилова тог раздобља. Још једна у низу игара у којима су актери тадашњи музички састави представљала је и „Frankie Goes to Hollywood“ из 1985.

„Rock Star Ate My Hamster” представља изузетно симпатично и духовито остварење из 1988. године, које се такође заслужено нашло на поменутој листи. Играч је заправо виртуелни рок менаџер Сесил Пит, који сарађује са великим музичким именима. Пародија на њихов идентитет (Дориси, Марадона, Бил Колинс, Брус Стингбин), поред духовитости, донела је зналачко решење да се избегне плаћање због коришћења оригиналних имена.

Деведесете године доносе вртоглаво убрзање рачунарске индустрије, па је и број игрица музичке тематике сразмерно порастао. Од 1990. до данас, практично свака година је доносила најмање један, а често и више пројеката који славе музику и њене промоторе. Исте године појављује се „Moonwalker“, видео-игра заснована на истоименом филму о Мајклу Џексону, у то време свакако најпознатијој поп звезди. Љубитељи „Браће блуз“ слажу се да 1991. година заслужује посебно место на тој листи, јер су власници „комодора“, „атарија”, „амиге“ и осталих модела рачунара имали прилику да уживају у дигитализованим авантурама Дена Ејкрода и Џона Белушија. „Crue Ball“ iz 1992. је још један флипер, овог пута виртуелни. Фанове бенда „Мotley Crue“ током освајања поена забављале су и неке од позадинских песама ове глам-метал групе. Многобројни поштоваоци класичне музике поздравили су чињеницу да се на „Ролингстоновој” листи нашао и „CPU Bach” из 1994, пројекат познатог програмера и изумитеља многих компјутерских стратегија, Сида Мејера. „Quest for Fame”, која се појавила годину дана касније, једна је од првих видео-игара која је у потпуности објављена на компакт-диску. Актуелност техномузике у том периоду изнедрила је „Битманију”, 1997, у којој се играчи, погађате, опробавају као ди-џејеви. Популарне „Spice Girls” 1998. су добиле своје електронске двојнице, док је исте године изашао и „Guitar Freak“, једна од бољих симулација свирања електричне гитаре.

Хронолошка листа је, између осталих, уврстила и остварења „Space Chanеl 5„из 2000. и „Karaoke Revolution“ из 2001. године. Бритни Спирс је можда богатија за који милион захваљујући „Britney’s Dance Beat” из 2002. И власници мобилних телефона су у последњој деценији имали прилике да се друже са својим музичким херојима. „Snoop Dogg Boxing” једна је од мобилних игрица која им је то омогућила 2004.

Власници „Сонијевог“ „плејстејшна“ тврде да је „Guitar Hero“ велики музички драгуљ њихове колекције. Ова игра из 2005. године продата је у 21 милион копија. Листу настављају „Elite Beat Аgents” из 2006. и „Rock Band” из прошле године, која због низа квалитетних решења, обиља ефеката и опција представља једну од најсвеобухватнијих видео-игара данашњице. Крај текуће године доноси уједно и последње, али ни у ком случају мање значајно, место на „Ролингстоновој” листи. Њега обележава други део „Rock Bandа”, од кога нестрпљиви фанови виртуелне уметности свакако много очекују.