Два Србина осуђена на по 11 година затвора

Жупанијски суд у Загребу осудио је на по 11 година затвора српске држављане Бранка Дмитровића (88) и Николу Беговића (72) пошто их је огласио кривим за ратне злочине почињене у септембру 1991. године на подручју Хрватске Костајнице и њене околине. Оптужницом коју је 13. децембра 2019. године подигло загребачко жупанијско државно тужилаштво, окривљенима су на терет стављена кривична дела ратни злочин против цивилног становништва и ратни злочин против ратних заробљеника.

Дмитровић и Беговић оглашени су кривим зато што су, како је приликом образлагања пресуде рекла председница судског већа Ива Градишки Ловречек, као командант штаба ТО Костајница, односно као члан штаба ТО Костајница и командир Војне полиције при том штабу, од 12. септембра па до неутврђеног дана у том месецу 1991. године, на подручју Хрватске Костајнице и уже околине, по командној одговорности, криви за смрт осам ратних заробљеника и двоје цивила на локацији Плавићевац, једног цивила и једног припадника ЗНГ-а у Бабиној Ријеци, као и за нестанак једног припадника резервног састава МУП-а и једног цивила, којима се након заробљавања и краћег боравка у делу Хрватске Костајнице под називом Тирол губи траг.

Поступак против окривљених трајао је пет година и вођен је у њиховом одсуству с обзиром на то да они од августа 1995. године живе у Србији и имају држављанство Републике Србије.

Дмитровићу је ово други пут да га хрватско правосуђе оглашава кривим за ратни злочин. Пресудом Жупанијског суда у Ријеци он је 2013. године, такође у одсуству, осуђен на 15 година затвора због организовања исељавања хрватског становништва из околине Хрватске Дубице и зато што није ништа учинио да спречи злочин и да се казне извршиоци иако је, како је утврдио суд, знао за одвођења и убиства.

Пред четири хрватска жупанијска суда, према речима Саве Штрпца, председника Документационо-информационог центра „Веритас”, у предметима ратних злочина током септембра били су заказани главни претреси у 12 поступака којима је обухваћено 66 оптужених.

– Само један окривљени је припадник ХВО, док су сви остали припадници ЈНА, ТО и СВК. Петорици окривљених, од којих се један налази у истражном затвору, суди се у присуству, док се поступци против осталих воде у њиховом одсуству. Сва ова суђења одржавају се у потпуној медијској тишини. То значи да су процесуирања Срба и припадника ЈНА и ТО пред хрватским правосудним органима за кривична дела ратних злочина постали рутина. Тако хрватско правосуђе, из дана у дан, из године у годину, несметано, у скоро потпуној медијској тишини, хапси Србе широм света, отвара нове истраге, подиже нове оптужнице и доноси, не хајући много за валидне доказе, углавном осуђујуће пресуде припадницима бивших ЈНА, ТО и СВК, због различитих ратних злочина, укључујући крађу беле технике, домаћих животиња, шамарање… – наводи Штрбац.