Да ли ће сви хришћани Ускрс славити истог дана

У размаку од само пет дана (14. и 19. септембра) имао сам јединствену прилику да будем део делегације коју су примили патријарх васељенски и цариградски Вартоломеј и папа римски Фрања. Тема разговора у Истанбулу и Риму била је иницијатива групе „Ускрс заједно 2025”, чију окосницу чини Интерпарламентарна скупштина православља (ИСП), о начинима прославе највећег хришћанског празника, који ће идуће године истога дана – 20. априла – обележити око две и по милијарде православних католика и протестаната.

Интерпарламентарна скупштина православља је парламентарна, политичка организација која окупља посланике из 25 држава са свих континената и на одређени начин репрезентује глас око три стотине милиона православних. Скупштина је формирана 1993, на иницијативу грчког парламента, где се налази и њено седиште. Наша земља има статус пуноправног члана од 1995. године, а ја имам част да будем члан или шеф наше парламентарне делегације у ИСП, као и члан седмочланог Међународног секретаријата, од 2008. године. Скоро тридесет година председник организације био је неко од посланика Руске државне думе, али је рат у Украјини то променио и руска делегације више не учествује у раду ИСП-а. Од јуна ове године председник ИСП-а је депутат румунског парламента Јоан Вулпеску, теолог по образовању, а генерални секретар је Максимос Харакопулос, посланик грчке скупштине.

У заиста пријатељским и врло отвореним разговорима оба верска поглавара подржала су настојања да се пронађе начин да и убудуће сваке године све хришћанске цркве Ускрс славе истога дана. Према садашњим календарима, то ће се догодити 2028, 2031, и још неколико пута у овом веку, али већ у следећем столећу рачунање се битно разликује. У одређеним годинама, као што је било ове, та разлика износи и по пет седмица.

Патријарх Вартоломеј који столује у истанбулској четврти Фанар, истакао је да „датум Ускрса није питање догме или вере, већ резултат астрономских прорачуна” и да се „снажно залаже да сви који верују у Христово васкрсење, празник обележавају истога дана”.

Папа Фрања у обраћању у Ватикану поручио нам је да „заједничка прослава Ускрса не би требало више да буде изузетак, већ да постане правило”. „Стога охрабрујем оне који су посвећени овом путу да истрају и уложе све напоре у потрази за заједничким споразумом, избегавајући све што би уместо тога могло довести до даљих подела међу нашом браћом и сестрама”, нагласио је римски понтифекс максимус.

То није новина, јер већ неколико година и патријарх који је је први међу једнакима у православном свету и духовни лидер католика понављају да је „скандал одвојено славити јединствени догађај васкрсења Исуса Христа”. Папа Фрања је 2015. године у писму патријарху Вартоломеју и руском патријарху Кирилу понудио да Католичка црква усвоји датум православног Ускрса, како би се ово питање решило. Папа је износио и предлог да датум највећег празника буде непромењен и да се у календару свих хришћанских цркава за њега означи друга недеља у априлу. Овај предлог су подржале и Коптска православно-оријентална црква и Јерменска апостолска црква.

Извесно је, међутим, да до договора неће доћи брзо и једноставно, јер Руска православна црква, као највећа међу источним црквама, то питање не види као приоритетно. Рат у Украјини и црквени спор између заједница у тој земљи, те подршка Цариградске патријаршије Православној цркви Украјине, коју Москва сматра расколничком, на неодређено време одлажу могућност да се постигне споразум о заједничком датуму Ускрса. Српска православна црква се о овом питању званично није изјашњавала.

Још једна тема била је заступљена у разговорима с православним патријархом и римским папом. Идуће године навршава се 17 векова од Васељенског сабора одржаног, на иницијативу римског цара Константина, у градићу Никеји (данас Изник), југоисточно од Цариграда. У то време хришћанска црква је била јединствена (дефинитивна подела између католика и православних наступила је 1054. године). Васељенски патријарх је обавестио нашу делегацију да су „и Православна и Католичка црква већ основале заједничке одборе за организовање прославе 1700. годишњице”, са заказаним догађајима у историјском месту одржавања Првог васељенског сабора 325. године. Папа Фрања је нагласио да је „Никејски Васељенски сабор, осим објављивања Символа вере, значајан и по томе што се бавио питањем датума Васкрса, јер су се до тада већ појавиле различите традиције”.

А те различите традиције остале су до данашњег дана. Али, остала је и нада да ће једног дана бити превазиђене.

Народни посланик Скупштине Србије и шеф делегације у ИСП

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа