Мерење тежине на часу физичког без ваге

Министарство просвете средином септембра обавестило је школе да покреће пројекат „Здравитас.” У сарадњи са Канцеларијом за информационе технологије и електронску управу која пружа техничку подршку за пројектовање, усклађивање, развој и функционисање система, уз обезбеђивање мера заштите, сигурности и безбедности података. И настаде фрка. Ускомешали су се учитељи, одељенске старешине, наставници фискултуре јер се уводи нови електронски систем који ће омогућити праћење физичког развоја и моторичких способности свих ученика од трећег разреда осмолетке до краја средње школе на националном нивоу. Као да то нико није очекивао.

Иако то јесте велика и значајна новина, систем се за њу не припрема од јуче, већ више од деценије. Према детаљним подацима које је својевремено „Политици” доставило Министарство просвете, овај реформски подухват заправо је започет пројектом „Успостављање система праћења физичког развоја и развоја моторичких способности ученика у настави физичког васпитања у основним школама”, реализованим од 2011. до 2014. Од 2015. до 2017. организовани су семинари за наставнике, направљена је својеврсна свеска у екселу као помоћна алатка за прикупљање података и израду индивидуалних извештаја са препорукама за ученике.

У то време дефинисани су образовни стандарди за развој моторичких способности, урађен је први „Приручник за праћење физичког развоја и развоја моторичких способности ученика у настави физичког васпитања”, а у реформисани програм предмета физичко и здравствено васпитање за осмолетке први пут је уведен овај систем праћења. Исти принцип рада уведен је и у гимназије 2018. Од 2021. будућа платформа и софтвер за обраду података добијених кроз мониторинг физичког и моторног развоја ученика предвиђени су актуелном Стратегијом развоја образовања до 2030.  

Досадашњи систем праћења физичких и моторичких способности ђака, „пешке” – без софтвера, бележењем резултата тестирања у педагошкој документацији, по правилу, требало би да је већ устаљена пракса у школама. Најављивано је и очекивало се да ће дигитализација тог система обележити почетак ове школске године. То значи креирање електронске базе у којој би се, у складу са прописима и уз контролу приступа, чували подаци о резултатима које на тестирањима на часовима физичког на почетку и на крају сваке наставне године постижу ученици. Значи и да би податке у базу наставници уносили помоћу апликације која тај посао треба да учини једноставним, не да просветне раднике додатно оптерети.

„Здравитас” представља први систем перманентног, организованог и обавезног праћења физичког развоја и моторичких способности ученика у оквиру наставе физичког и здравственог васпитања на националном нивоу у Републици Србији. Рад овог система за надлежне је круна реформског подухвата. Истовремено, почетак ове школске године обележили су масовни протести просветних радника. На том таласу незанемарљив број учитеља и наставника сада одбија да се лати „Здравитаса” и последично пролонгира „крунисање” вишегодишње реформе. И није реч само о репрезентативним синдикатима у образовању који су одлучили да бојкотују пројекат „Здравитас”.

– Због информација које су сукцесивно стизале у школе учитељи из свих крајева земље су се обратили својим локалним учитељским друштвима и Савезу учитеља Републике Србије (СУРС). Савез је покренуо истраживање са циљем да испита ставове запослених у школама о самом пројекту, али и о начинима на које је његова реализација планирана – саопштили су недавно из СУРС-а.

У моменту писања саопштења, како су навели, узорак је обухватио 2.442 просветна радника, од којих су већина учитељи, њих 1.876, или 76,8 одсто. Анкете је попунило и 489 наставника, 47 стручних сарадника и 30 директора или помоћника директора. Већина испитаника (57,2 одсто) запослена је у градским школама.

– Готово све колеге које су учествовале у истраживању (92,5 одсто) сматрају да пројекат „Здравитас” представља додатно оптерећење наставника школском администрацијом, те да оно онемогућава наставнике да пажњу и време посвете ученицима, васпитању и образовању – показало је испитивање СУРС-а.

Према резултатима истраживања, 71,4 одсто просветних радника не разуме сврху и циљ пројекта „Здравитас”, 69 одсто уверава да не располаже свим потребним информацијама за спровођење тог пројекта, док 67 одсто сматра да није било потребно увођење посебне платформе. Услови за реализацију се веома разликују од школе до школе: 35 одсто анкетираних тврди да у школи или издвојеном одељењу где раде немају приступ интернету одговарајућег квалитета, док је 44,9 одсто задовољно квалитетом интернет везе.

– Значајна већина (77,9 одсто) изјавила је да у школи у којој раде не постоји вага за мерење телесне висине и тежине која је неопходна за реализацију пројекта „Здравитас”. Одређени број наших колега нема телефоне који испуњавају техничке захтеве за инсталирање апликације „ConsentID”, а огромна већина од 89,1 одсто учесника у анкети се недвосмислено изјаснила да не жели да свој приватни телефон користи за реализацију активности у оквиру пројекта – указују из СУРС-а.

Да нису вољни да преузму потребне параметре за приступ апликацији, рекло је чак 79,9 одсто испитаних, 77,3 одсто сматра да им није потребна обука за учешће у пројекту без обзира на то да ли се обука реализује викендом или радним данима.