Партизан Анте одувао сто свећица на торти

Мало је оних који су витални и у здрављу дочекају стоти рођендан. Један од њих је Анте Дадић, из Барајева, припадник Народноослободилачке борбе који је преживео страхоте Четврте и Пете офанзиве – чувене битке на Неретви и Сутјесци. Свој век постојања обележио је дувајући свећице на рођенданској торти у просторијама СУБНОР-а Београда, где су му чланови овог удружења приредили прославу.

– Анте је рођен у Каштел Сућурцу на Јадрану, а у партизанске редове ступио је са 18 година, 12. априла 1942. Као и многи његови Далматинци, у редове НОР-а отишао је прикључивши се Далматинској бригади на планини Динари. Прошао је затим и пакао Неретве и Сутјеске – прича Бора Ерцеговац, председник СУБНОР-а Београда, и напомиње да на Анта гледа као на своје родитеље – мајку Наду и оца Јову који су били првоборци.

Како је рекао Дадић, већ 1942. године између Имотског, Динаре, Ливна, Дувна до Бањалуке било је око 30.000 бораца. Односно 11 партизанских бригада.

Сећао се Анте како је било пред битку на Неретви 1943. када је у Јабланицу стигло око 3.000 рањеника. Ту су партизанске јединице чекале пре кретања у битку да се поједини заробљеници из логора Јасеновац размене за немачке војнике. И тек када је 18 ослобођених логораша, а међу њима и Херта Хас, друга супруга Јосипа Броза Тита, стигло у Јабланицу, кренуло се у поход.

Партизани су у чувеној бици за рањенике нанели велике губитке Италијанима, извршили пробој обруча који су чинили војници Сила осовине и неке четничке јединице и накратко ослободили део Херцеговине и Црне Горе. Уследила је још тежа битка – битка на Сутјесци у југоисточној Босни где је Дадић приступио Првој пролетерској бригади. На Сутјесци је Дадић и тешко рањен. Живот му је тада спасла чувена докторка Саша Божовић, ауторка књиге „Теби, моја Долорес”. Дело о трагедији једне мајке, у чијем се страдању види страдање целог народа, било је 1980. године проглашено за најчитаније. Велико пријатељство између докторке и Анта наставило се и после рата па је и докторка Саша Божовић сахрањена на гробљу у Лисовићима у близини Барајева.

Крај рата Дадић је дочекао у Карловцу, а затим је радио и КНОЈ-у (Корпус народне одбране Југославије), а касније при МУП-у на заштити локација које се граниче са Румунијом и Бугарском.

У пензију је отишао 1985. године и живи у Барајеву.

– Анте Дадић је неко ко се цео свој живот борио за слободу, једнакост и братство – истиче Ерцеговац.