Недеља, 12.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: МАЈА БОГДАНОВИЋ, виолончелисткиња

Бемус је симбол наше културне сцене

После Београда Даниjел Роуланд и ја идемо заједно у Италију, па се враћамо у Сомбор, а очекује нас и турнеја у Јужној Африци
Бемус је симбол наше културне сцене
Маја Богдановић, виолончелисткиња (Фото: Sarah Wijzenbeek)

Изузетна ми је част што моја дугогодишња драга пријатељица, фантастична пијанисткиња Нино Гветадзе долази први пут у Београд. Ми свирамо заједно већ више од 15 година, у клавирском трију са Фредерик Сајс, виолинисткињом, као и у разним камерним комбинацијама – од дуа, па надаље! Такође ми је задовољство што долази на наш дугогодишњи, престижни фестивал и да наступамо баш на Коларцу, каже Маја Богдановић, наша виолончелисткиња, са успешном иностраном каријером, најављујући вечерашњи концерт који ће одржати у пратњи Нино Гветадзе, пијанисткиње из Грузије, од 20 часова у Коларчевој задужбини, на 56. Бемусу. Богдановићева је после студија на Париском конзерваторијуму и усавршавања код Мишела Штрауса и дебија у Карнеги холу веома запажена на светској сцени, а као редовна гошћа међународних фестивала бележи наступе са највећим музичарима данашњице, као што су Марта Аргерич, Јулијан Рахлин, Јуриј Башмет, Немања Радуловић. На питање о значају Бемуса и програма којим ће се представити, Маја Богдановић за „Политику” наводи:

– Бемус је за мене симбол наше културне сцене, одмалена сам долазила на концерте и увек је било посебно, свечано, узбудљиво, долазили су највећи музичари… Желела сам да донесемо у Београд програм у ком би се и Нино Гветадзе, пијанисткиња, представила у најлепшем светлу, с обзиром на то да је наша публика не познаје, тако да ће се поред једног краћег комада Рејнхолда Глијера и Дебисијеве сонате, као централно дело наћи соната Сергеја Рахмањинова – дело које је изазов сваком пијанисти, а коју Нино изводи са невероватном лакоћом, маштом и изузетним познавањем музичког језика.

Крајем месеца публика ће моћи да вас слуша на СОМУС-у са супругом Даниjелом Роуландом, виолинистом, у ком смислу је ово другачији концерт?

Први пут наступамо на Сомборским музичким свечаностима – очекујем интимнију, и као што тема фестивала предлаже, породичну атмосферу, али и врло авантуристичку и динамичну. Лидија Бизјак је пажљиво одабрала живописне програме од којих сваки прича своју причу, има доста дешавања за све генерације. СОМУС је другачијег карактера, тим одабраних музичара остаје заједно пет дана и ове године долазимо „једни другима у госте”, тачније Даниjел и ја отварамо фестивал са еклектичним дуо програмом, а у госте ће нам „доћи” Лидија Бизјак и виолиниста Пабло Шацман. Сутрадан је Пабло осмислио програм јеврејских композитора, па ћемо „доћи у госте” Даниел и ја. Велики амбициозни концерт српских композитора и њихових камерних дела је такође на програму – неки ће бити ту физички присутни, као Милан Михајловић, а други духом, попут Исидоре Жебељан. За завршницу се спрема велико експлозивно финале за најмлађу и старију публику.

Да ли се радујете тој породичној концепцији и колико је Даниjел имао прилике да свира у унутрашњости Србије?

Наравно, веома смо срећни да музике има свуда, да и други градови у Србији поносно учествују у доприносу нашој културној сцени и свести. Ако погледате светске музичке фестивале, они се већином догађају даље од великих градова, често у сликовитим пределима – поменула бих велики фестивал камерне музике у месту Кухмо у Финској, где свирамо сваке године, углавном нам треба око 12 часова да стигнемо до њега (обично без пртљага због конекција) и са два авиона и аутобусом – публика долази из разних крајева света и концерти су распродати! Због тако дугог пута (иако је фестивал у Европи) и честог кашњења пртљага, дрес код је такав да можете да свирате и у фармеркама и мајици, тачније у ономе шта имате при руци. Даниjел је поред Београда имао прилику да наступа у Неготину и у Новом Саду, а веома бих волела да једног дана направимо балканску турнеју и обиђемо сва невероватна места!

Породично, али и самостално имате успешне каријере, какви су музички планови за наредну годину?

Распоред нам је доста прошаран с обзиром на то да имамо две мале кћерке и да поред концерата Даниjел и предаје на Краљевском колеџу у Лондону. После Београда идемо заједно у Италију, па се враћамо у Сомбор, а очекује нас и турнеја у Јужној Африци, наступи са Кејптаун филхармонијом и Јоханесбург филхармонијом, плус реситали. Наша старија девојчица креће у школу крајем новембра, чим напуни четири године, тако да нас очекује нови изазов како све уклопити, али увек се тешим да нисмо ни први ни последњи „заузети” музичари, који ускладе каријере и породицу... Наредне сезоне нас очекују разне нове дестинације у односу на претходне, Чиле, САД, радо се враћамо Француској и наравно фестивали у Финској, Италији, Данској, Јужној Африци…

Како напредује манифестација у Штифту и да ли вас и даље надахњује?

Наравно! То је прави музички маратон у прелепој природи Холандије, ка граници са Немачком. Ове године Штифт фестивал је прославио две деценије, Даниjел га је основао и почео од пар концерата за један викенд, а сад је фестивал постао велики са 42 наступа у седам до осам дана, на разним локацијама, за све генерације. И срећа и узбуђење, огромна инспирација и количина енергије, некад трема и физички умор, али прави и незаборавни емотивни цунами. Централну улогу добију композитори који проведу неколико дана у раду на новим и старим делима. Наша Исидора Жебељан је била драги гост пре више година, а ове смо имали феноменалног Освалда Голијова. Имала сам прилику да свирам овог лета његов Концерт за виолончело и оркестар „Азул”, дело које сам први пут извела са Београдском филхармонијом пре неколико година и заиста је била посебна атмосфера у његовом присуству.

 

Петар Пејчић, виолончелиста, са пијанистом Семикрасом

На истом концерту наступиће вечерас на Коларцу и Петар Пејчић, виолончелиста, један од најперспективнијих младих музичара, награђиван на значајним светским такмичењима и Дмитро Семикрас, украјински пијаниста. На програму ће бити следећа дела: Варијације на словачку тему – Бохуслав Мартину, Папилон – Габријел Форе, Похадка – Леош Јаначек, Хабанера из Шпанске рапсодије – Морис Равел, Соната за виолончело и клавир у Це-дуру, оп. 119 – Сергеј Прокофјев.

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.