Пешић у Београду, ускоро одлука о селектору

Јуче око 13 часова Светислав Пешић је ушетао у хотел „Краун плаза” и изненадио многе у екипи Бајерна, а донекле и свог сина Марка који је генерални менаџер тог клуба. У последњем тренутку одлучио је да из Минхена, у којем живи, дође на евролигашки меч Партизан – Бајерн.

Пешић иначе користи сваку прилику да скокне до Београда и Пирота, природно је да буде присутан на великим утакмицама, међутим, овај његов долазак код многих љубитеља српске кошарке буди наду да је ово знак да није рекао последњу реч у репрезентацији…

Питање селектора је тренутно приоритет новог председника Кошаркашког савеза Србије (КСС) Небојше Човића који је последњих дана више пута истицао да је врло важно да Пешић настави да ради као селектор. Пошто је најавио да би одлука о селектору могла да падне већ до краја ове недеље, није тешко закључити да ће се данас-сутра срести са Пешићем и покушати да своју замисао истера до краја…

– Мислим да ћемо до краја ове недеље, најкасније до краја месеца имати селектора – изјавио је Човић за „Спорт клуб”. – Да ли ће то бити стари селектор, наше су наде и идеје да Кари (Пешић) остане. Имали смо неколико састанака. И наставићемо да разговарамо. Мислим да Кари то може. Морамо организационо ствари да поставимо другачије, да уз њега буде неколико млађих тренера, да уче од њега и да му помажу. Дуго се разговара зато што Кари има 75 година, има друге приоритете. Ја да сам могао, преговарао бих са њим три месеца пред Олимпијске игре. Али нисам могао.

Остало је нешто више од месец дана до наставка квалификација за Европско првенство у кошарци 2025, у којима Србија – после обе победе у прва два кола – има отворен пут ка завршном турниру. С те стране, нема разлога за бригу, али, свакако требало би ово питање решавати што пре. Оно што је Пешића довело до тога да макар мало размишља о томе да започне нови олимпијски циклус, јесу емотивне поруке играча које је протеклих пар недеља добијао, што јавно, што приватно. Оно што му говори да би требало затворити ову књигу нису његове године, већ недавна одлука да се после дуже од четири деценије константног притиска на великој сцени посвети неким „малим стварима”…

На почетку своје тренерске каријере Пешић је био крут и непоколебљив у својим одлукама. Што једном науми, то остаје скамењено. Временом је увидео да је у неким ситуацијама неопходна дипломатија и у овом послу, да човек по некад мора да устукне пред својим принципима зарад неког вишег циља. Ту лекцију је још давно савладао код Бранимира Волфера, некадашњег пионира хрватске кошарке и селектора Немачке, који га је и одвео у ту земљу пре четири деценије.

Сада је пресудно питање да ли је Пешић дошао до тренутка када му се, ни по коју цену, не мили да поново силази у „рудник”. Недавно, кад је говорио о својим тренутним плановима у кошарци, цитирао је Душана Радовића, да „сваки посао па и овај треба радити док има смисла и завршити га на време”. Али, ко ће га знати када је најбоље време за то…