Мандић: Задовољан сам што је све протекло поштено

Подгорица – Српски језик мора бити службени, поручили су грађани на претходном, као и на овом попису, саопштила је Социјалистичка народна партија (СНП). Председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић изјавио је да је „веома задовољан што је попис протекао поштено и да смо добили резултате онакве какви јесу”.

Председник Скупштине Андрија Мандић честитао је Управи за статистику (Монстату) на спровођењу пописа становништва и оценио да су „неке слике добре, а неке не”. Изразио је забринутост због чињенице да, како је рекао, „имамо девет општина у дубокој старости, али да је 20 одсто грађана млађе од 20 година”.

„Веома сам задовољан што је попис протекао поштено и што смо добили резултате онакве какви јесу, јер је ситуација у Црној Гори сада боља него што је била раније. Ово је тема која ће обележити данашњи дан”, истакао је Мандић. „Ови подаци су веома важни и на основу њих ће се креирати политике.”

Министар финансија Новица Вуковић осврнуо се на значај пописа:

„Подаци пописа треба да буду основа за вођење политика и стратегија развоја у свим сферама друштвеног живота и за креирање политика развоја Црне Горе и њену интеграцију у ЕУ.”

„Подаци добијени из пописа биће од немерљивог значаја за доношење планова и стратегија, као и за креирање политика које су у надлежности самог министарства. Оно што смо успели јесте да у потпуности испоштујемо препоруке Економске комисије Уједињених нација”, додао је министар Вуковић.

Потпредседник СНП-а Драгослав Шћекић у саопштењу достављеном „Политици” је написао:

„Очекујем да власт на свим нивоима поступа у складу са реалном структуром становништва и уважи чињеницу да Срби чине значајан сегмент овог друштва. Пошто српским језиком говори 269.307 становника Црне Горе, залагаћу се да српски језик буде службени језик. Људи који говоре српским језиком најмање што очекују јесте да имају право да свуда говоре и школују се на свом језику. Учинићемо све да се испоштују елементарна грађанска права свих грађана, па тако и Срба”, навео је Шћекић.

Током јучерашњег заседања Скупштине Црне Горе, посланици су коментарисали резултате пописа. Посланик Демократске партије социјалиста Јевто Ераковић истакао је да треба обратити пажњу на демографске податке пописа, посебно на старење становништва.

„Црна Гора је показала свој грађански карактер, упркос разним налетима национализама из региона, а нарочито једног који је био усмерен ка потпуној промени структуре језика у Црној Гори”, рекао је Ераковић.

Посланик УРА Филип Аџић оценио је да су резултати пописа „показали да Црна Гора може опстати искључиво као грађанска држава”. Градоначелник Никшића, посланик Демократског фронта, Марко Ковачевић, истакао је: „Српски народ је показао чврстину. У претходних сто година, тоталитарни режими су покушавали да учине све како српског народа не би било на овом простору.”

Међу првим реаговањима била је и изјава посланика социјалдемократа Бранислава Ненезића, који је позвао министре да се национално и језички јавно декларишу:

„Ако желимо да наставимо да делујемо као грађанско друштво, обавеза премијера и министре јесте да објаве своје пописне листиће и да видимо да ли имамо 40 одсто министара који се изјашњавају као Црногорци и говоре црногорским језиком”, рекао је Ненезић.

Бошњачка странка (БС) изјавила је да пораст броја наших сународника треба у пракси да значи делотворно учешће Бошњака у јавном животу, аутентично представљање у државном и локалним парламентима, сразмерну заступљеност у јавним службама и органима државне и локалне власти, за шта се БС и залаже. „Овај попис јасно показује да се положај српског језика не сме занемаривати већ да мора бити формализован као службени језик уз црногорски, како би се одразила стварна језичка слика наше земље”, став је председника Праве Црне Горе Марка Милачића. „Треба одмах кренути у процедуру нормирања српског језика као службеног”, сматра он.

Мање Црногораца, више Срба, Бошњака и Албанаца

У поређењу са резултатима пописа из 2011. године, број Црногораца пао је за нешто преко три одсто, док је број Срба порастао за преко четири одсто. Порастао је и број Бошњака за непун један одсто, а благо је порастао и број оних који се изјашњавају као етнички Албанци, за 0, 06 одсто.

Црногорским језиком 2011. године говорило је 36,97 одсто грађана, док је на последњем проценат пао за око 2,5 одсто, на 34, 52. Српским језиком 2011. говорило је 42,88 одсто, док је на последњем попису тај проценат порастао за непун један одсто, и сада га говори 43,18 одсто грађана.