Рим подржава интеграцију Србије у ЕУ

Државни секретар у Министарству спољних послова Италије Алфредо Мантика допутовао је јуче у Београд и том приликом се састао са министром за Косово и Метохију Гораном Богдановићем, директорком Канцеларије за европске интеграције Милицом Делевић и шефом кабинета министра спољних послова Бориславом Стефановићем. Мантика је у Београд стигао из Приштине, где је са тамошњим лидерима разговарао о постизању споразума у вези са распоређивањем Еулекса. У разговору за „Политику“, заменик италијанског министра спољних послова се осврнуо на стање билатералних односа две земље и на напредак Србије у процесу европских интеграција.

У Приштини сте изразили спремност за проналажење решења за размештање Еулекса и рекли да сте „у оквиру ЕУ ангажовани на проналажењу решења које ће бити у складу са домаћом реалношћу”. Шта сте под тим мислили?

Распоређивање Еулекса на целој територији Косова је неопходан предуслов за признавање независности Косова. Упознати смо са шест тачака које је формулисао Београд и слажемо се са таквим захтевом. То је реализам о коме сам говорио и у Приштини. Узимајући у обзир реалност која се тиче северног Косова, чини ми се да Еулекс у свом размештању на том подручју мора да уважи оно што јесте ситуација српског живља у том делу Косова.

Како ће Италија сарађивати са европским партнерима у циљу постизања споразума о Еулексу, ако имамо на уму да су косовски лидери одбацили план од шест тачака, који је био прихватљив за УН, ЕУ и Србију?

Сама проблематика биће разматрана у оквиру УН и надам се да ће језиком типичним за Савет безбедности бити јасно установљен облик прелаза са Унмика на надлежности ЕУ, а онда ће на исти начин бити разматрано и заиста узето у обзир оно што јесте ситуација на северу Косова.

Да ли су након Вашег боравка у Приштини преговори, према речима америчког подсекретара Данијела Фрида, „ушли у нову фазу“ или су пропали?

То се поклапа са изјавом Данијела Фрида који је рекао да се налазимо пред једном новом фазом, која ће заиста узети у обзир оно што јесте историјска и културна реалност Косова и где ће независност бити разматрана у једном ширем контексту, то јест, пре свега у оквиру даље интеграције у ЕУ.

Билатерална економска сарадња између Италије и Србије је знатно унапређена током 2008. године, чему је допринео долазак „Фијата” у Крагујевац. Имајући у виду финансијску кризу у свету, може ли се очекивати долазак нових италијанских инвестиција сличног обима?

Подсетићу да је Италија први привредни и трговински партнер Србије, тако да је веома тешко у вези с тим дати било коју прогнозу која би се тицала тренутне финансијске кризе и будућности италијанских улагања. У сваком случају, инвестиције Италије у привреду ваше земље јесу стратешка ствар и верујем да не би требало да се нађете међу првима који би осетили последице кризе.

Шеф италијанске дипломатије Франко Фратини раније је изјавио да је могуће одблокирати процес усвајања Споразума о стабилизацији и придруживању за Србију, после „холандског не“, и да је то „политичко питање”. Каква је тренутна позиција Италије у вези са тим питањем?

Што се тиче „кочница“ које је поставила Холандија, за кандидатуру Србије у ЕУ, ја ћу поновити оно што је већ рекао наш министар Фратини, тј. да је реч о политичком питању, а ни на који начин о судском, тако да чекамо; видећемо какав ће бити извештај главног тужиоца трибунала у Хагу Сержа Брамерца. У сваком случају, став Италије јесте да је Београд начинио велике реформе и да на тај начин треба дати пуну подршку оном што ће бити даљи пут Србије, у правцу једне даље и успешне интеграције.

Каква је позиција Италије према политици ЕУ у области либерализације визног режима према Србији? Из изјава званичника Европске комисије и неких држава чланица Уније, може се закључити да се укидање виза неће догодити током 2009. године.

Европска унија је дала јасне смернице (мапа пута) вашој земљи. Међутим, Србија је ту донекле у малом закашњењу, чије разлоге ми разумемо – што због избора, што због формирања нове владе. Неке ставке из онога што су смернице назначене од стране Уније јесу испуњене, тако да верујемо и можемо да кажемо да је у питању позитиван помак Србије.