Кинеска железница афричке слободе

Међу првим што су ми по доласку у Замбију, у јануару 1978, казале западне колеге било је: „Морате да се возите Тазаром.” Тазара је скраћеница за „Железница Танзаније и Замбије”, двеју пространих суседних земаља на југоистоку Африке. То је први и до сада најзначајнији инфраструктурни пројекат Народне Републике Кине на другом по величини и броју становника континенту на свету, а можда и глобално.

Западни новинари су се дивили што су у спаваћим вагонима прозори имали чипкане завесе, док је композиција пролазила кроз пределе начичкане баобабом, дрветом о које су се чешали слонови, док су зебре пасле, а жирафе круто галопирале. За то време су кинески кондуктери у белим рукавицама сипали из великих термоса чај, а у вагон-ресторану њихови земљаци спремали мирисна и укусна јела.

У кинеским ђаконијама је овај аутор могао да ужива и на градилиштима кинеских компанија по Замбији или као гост колега, дописника новинске агенције Синхуа у Лусаки. Опет, Тазара је имала велики политички значај и симболику у време и околностима у којима је грађена. Кина је под вођством врховног вође Мао Цедунга и тадашњег премијера Џоу Енлаја, финансирала са милијарду ондашњих долара подухват између 1970. и 1975, када се најмногољуднија држава на свету суочавала са финансијским потешкоћама и тек излазила из бурних година Културне револуције.

Опет, замбијском првом председнику Кенету Каунди и сарадницима Тазара је била очајнички потребна. Суседна Јужна Родезија, којом је владала побуњена белачка мањима, блокирала је једини излаз Замбије на море – железницу преко данашњег Зимбабвеа до поморских лука у Јужној Африци, у којој је владао апартхејд, систем одвојеног развоја раса. Бакар, главни извоз Замбије, није имао приступ страним тржиштима.

У Пекингу су донели одлуку пошто су Сједињене Америчке Државе и Совјетски Савез одбили да финансирају нову железницу, рекавши да неће имати економског смисла. Тазара је изграђена између 1970. и 1975. у вредности од приближно данашњих 3,19 милијарди америчких долара, уз бескаматни кредит. Око 50.000 кинеских радника помогло је у изградњи 1.860 километара железничких пруга које су се протезале од замбијског Копербелта (Бакарног појаса) до луке у танзанијском, тада главном граду Дар ес Саламу на Индијском океану.

Тазара остаје важан симбол за све три земље. Грађена је у време када су тек ослобођене државе на југу Африке тражиле нове могућности транспорта и развоја које би могле пружити алтернативе колонијалним путевима који су доминирали у то време.

Железничка пруга је постала камен темељац развоја тесних политичких, привредних и културних веза НР Кине са Африком. Улогу Кине у изградњи „Велике Железнице Слободе” до данас високо цене афричке елите и обични грађани и један је од разлога сталне подршке коју Пекинг ужива у многим главним градовима н континенту.

Тазара је свету показала да Кина и афричке земље – упркос њиховим значајним развојним разликама – могу финансирати, градити и управљати логистички сложеним инфраструктурним пројектом. То је било, и вероватно остаје до данас, оличење сарадње југ-југ.

Недавно су се у Пекингу, лидери НР Кине, Танзаније и Замбије договорили о плану за рехабилитацију Тазаре, вредном милијарду долара. На деветом самиту Кина–Африка, председник Си Ђинпинг је казао да ће тако заједнички бити унапређена земнопоморска интермодална транспортна мрежа у региону.

На самиту Форума за кинеско-афричку сарадњу (ФОКАК), прострт је црвени тепих за више од 50 афричких лидера. Било је то „импресивно окупљање велике породице Кина–Африка”, које збирно насељава преко 2,8 милијарди људи, више од трећине човечанства.

На самиту је Кина доделила нова финансијска средства Африци, близу 51 милијарду долара кредитних линија и инвестиција у наредне три године. Поред осталог, према акционом плану са самита, Кина ће укинути међувладине бескаматне зајмове који су до краја 2024. пристизали на наплату најмање развијеним афричким земљама које имају дипломатске односе са Пекингом.

Тиме је НР Кина потврдила посвећеност пружању помоћи и кредита државама на најмање развијеном континенту на свету, упркос томе што јачају геополитичка трвења Пекинга са Западом. Кина је највећи трговински партнер континента, а већина афричких земаља придружила се иницијативи „Појас и пут”, водећем програму глобалног развоја.

Између 2000. и 2020. Кина је помогла афричким земљама да изграде железнице дуже од 13.000 км, скоро 100.000 км ауто-путева, око 1.000 мостова, готово 100 лука и више од 80 великих енергетских објеката. Од 2000. кинеске компаније су помогле афричким земљама да успоставе и модернизују комуникационе мреже дуж око 150.000 километара, чије услуге досежу до приближно 700 милиона корисника. Уопште, закључени су уговори вредни преко 700 милијарди долара, од којих је реализовано 57 одсто, вредних више од 400 милијарди долара.

Источна Азија (Кина, Јапан, Кореје) и подсахарска Африка су 1950. биле подједнако сиромашне у погледу укупног домаћег производа (БДП) по становнику. Разлике у економском развоју у наредним деценијама су запањујуће. НР Кина, најмоћнија држава источне Азије, сада је друга по величини светска привреда (по неким мерилима и прва), а афрички континент је и даље најсиромашнији.

Искуство источне Азије је показало да су основа економског раста људски, а не природни ресурси. Развој људског капитала важан је корак ка индустријализацији. И у дуготрајној и у високотехнолошкој производњи, продуктивност квалификоване радне снаге је кључна.

Поред образовања, важна компонента људског развоја је јавно здравље. Друштвени поредак и лична сигурност такође су темељ добробити појединца.

Година 2026. ће бити посвећена кинеско-афричкој међуљудској сарадњи. Кина планира да покрене програм упућивања наставника у Африку који би предавали науку, технологију, инжењерство и математику (СТЕМ) у огледним школама, те да обучава локалне предаваче. Са више од 11 милиона дипломаца са факултета сваке године, Кина би могла да покрене програм много већег обима и утицаја од америчког Корпуса мира, који је 1961. иницирао председник Џон Ф. Кенеди.

У међувремену, поред преговора о кинеским инвестицијама и новим зајмовима, шефови афричких држава су забринути за решавање великог терета државног дуга. Очекује се да ће Африка збирно у 2024. платити 163 милијарде долара на сервисирање дела спољног дуга од 1,15 билиона долара.

НР Кина већ доприноси решавању тешког афричког дуга. Но, према том проблему треба договорити правичан однос између тржишта капитала, приватних и јавних зајмодаваца, поручују из Пекинга.

Кинески однос с Африком се променио: Пекинг је престао да буде купац робе и зајмодавац у крајњој инстанци и постао је разноврснији. Кина је све важније тржиште и индустријски партнер афричким земљама.

Како се Африка индустријализује, њене економске везе са НР Кином ће се продубити и створити интерконтинентални екосистем међусобно повезаног напретка. Од развоја пољопривреде и индустријализације до образовања и стручног усавршавања, Кина може ефикасно допринети развоју Африке.

Новинар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа