Благ раст продаје нових путничких аутомобила у Србији

Европска ауто индустрија тренутно запошљава 12,9 милиона људи. Уплаћује годишње у буџет ЕУ 392,2 милијарде евра, генеришући при томе седам одсто укупног БДП целе ЕУ. Нове технологије, одлучност да се праве све безбеднији и бољи аутомобили захтевају и огромна улагања у истраживање, научно-технолошки развој. Ауто индустрија ЕУ тако годишње троши чак 59,1 милијарду евра за истраживање и развој. Колико је то велика сума потврђује и податак да то износи 31 одсто од укупног улагања ЕУ у истраживање и развој у свим индустријама. То је резултирало цифром од 101,9 милијарди евра доприноса ЕУ ауто индустрије укупном годишњем трговинском суфициту на нивоу целе ЕУ. У периоду од 2019, до 2024. број продатих нових путничких аутомобила у државама чланицама ЕУ премашио је 60.000.000. Имајућу у виду све ове промене, Српска асоцијација увозника возила и делова направила је анализу тржишта путничких аутомобила у ЕУ, региону и Србији у периоду од 2019. до 2024.

– Присутан је тренд постепеног напуштања дизел и бензинског погона пред електрификованим моделима, плаг-ин и хибридима. Проценти раста удела електричних и хибридних возила је из године у годину су више него јасни. Тако је удео бензинских мотора у оквиру ново-регистрованих возила са територије ЕУ опао са 57,6 одсто на 33 одсто за пет година (од 2019. до 2024), а дизела са 31,8 одсто на свега 11 одсто у истом периоду – наводе у Српској асоцијацији увозника возила и делова.

Са друге стране, удео сто посто електричних возила је порастао са два процента на 14 одсто, а хибрида са 6,6 одсто на чак 39 одсто.

– Дакле, упркос годишњим осцилацијама и тренутном застоју у продају електричних аутомобила, општи тренд и став који су заузели регулатори и ЕУ ауто индустрија је више него јасан. Сличан тренд је у последњих пет година присутан и у државама региона, па је тако у августу 2024. удео 100 посто електричних новорегистрованих аутомобила достигао пет одсто у Словенији, шест одсто у Хрватској, три процента у Бугарској, пет одсто у Румунији, шест процената у Грчкој и шест одсто у Мађарској. Што се хибрида тиче – 14 одсто у Словенији, 32 одсто у Хрватској, пет одсто у Бугарској, 47 одсто у Румунији, 54 процента у Грчкој и 56 одсто у Мађарској у истом посматраном периоду.

– Што се Србије тиче, од јануара до септембра 2024. удео сто посто електричних путничких аутомобила износи један проценат, а хибрида 30 одсто од укупног броја новорегистрованих. Ако погледамо ове податке за 2019. годину, видимо да је те године у Србији продато свега неколико десетина електричних возила и нешто више хибридних, па се јасно види да је, током претходних пет година, захваљујући активности увозника али и субвенцијама државе повећан број хибридних и чисто електричних путничких аутомобила и у нашој земљи, упркос њиховим релативно малим бројевима у апсолутном износу – објашњавају у Српској асоцијацији увозника возила и делова, додајући да бројеви говоре о благом расту продаје нових путничких аутомобила у Србији.

– Упоређујући последње податке о регистрацији за септембар ове године у односу на исти месец 2023. остварен је раст од 12,6 одсто са реалним проценама да ће на крају 2024. бити остварен повратак на ново пре ковида. Тржиште ЕУ стагнира, па је број новорегистрованих повећан за свега 0,4 одсто (август 2023/август 2024) и то је још за 30 одсто мање него у периоду пре ковида (08/2019).

– Нажалост, када је број електричних аутомобила у питању ту смо близу самог дна лествице, баш као и код броја јавних пуњача на 100.000 становника што је показатељ који се најчешће користи за потребе поређења. Тако на 100.000 становника Србија не може да се подичи бројем од свега три јавна пуњача. Предњачи Норвешка са бројем од чак 538 јавна пуњача на 100.000 становника. То је и разлог зашто Српска асоцијација увозника нових возила и делова улаже константне напоре да укаже на важност развоја и ширења мреже јавних пуњача - истичу у Српској асоцијацији увозника возила и делова.