Смањује се број незапослених младих

Ове године незапосленост младих смањена је за око 4,41 одсто, односно за 3.257 младих, а од 2014. године незапосленост младих је нижа за 124.000 младих, показали су нови подаци у Алтернативном извештају Кровне организације младих Србије (КОМС). Укупан број незапослених младих је 72.269, што представља 18,63 одсто од укупног броја незапослених у Србији. Највећи број њих је незапослен у региону Централне и Западне Србије (36,61 одсто од укупног броја незапослених младих) и региону Јужне и Источне Србије (28,52 одсто од укупног броја незапослених младих). Подаци показују да велики број запослених младих (скоро петина – 17 одсто) ради без уговора, а да се тек 28 одсто незапослених младих региструје у евиденцију Националне службе за запошљавање. Такође, подаци показују и да три од пет младих особа нису запослене на позицији за коју су се школовале. Млади и даље верују да је за добијање посла најважније да имају лична и породична познанства („везе”), као и активизам у политичкој партији, у значајно већој мери од формалног или неформалног образовања. Највећи број младих сматра да је за пристојан живот у Србији потребно више од 130.000 динара месечно иако је просечна зарада значајно нижа од тога. Забрињавајући је податак да скоро трећина младих сматра да никада неће моћи да купи своју некретнину. Као и ранијих година, високи су проценти младих који планирају да се одселе или то желе, али нису још у процесу планирања, а најважнији разлози за то су виши стандард живота и достојанственији живот.

Због тога КОМС предлаже да се усвоји закон о радним праксама, који ће регулисати и заштитити радна права младих у оквиру обављања радне праксе. Треба развити капацитете и имплементирати програм „Гаранција за младе” на територији целе Србије и наставити са реализацијом програма „Моја прва плата”, не смањивати број корисника и увећати средства за накнаду за младе. Потребно је креирати и посебне додатне програме запошљавања младих у регионима Централне и Западне Србије, као и Јужне и Источне Србије, где је највећа незапосленост и креирати посебне мере и политике за осамостаљивање од породице и самосталан живот. Важно је и препознати младе као посебну категорију и креирати за њих мере за унапређење стамбене политике кроз пилот-програм Акционог плана Националне стамбене стратегије до 2030. године, али и утицати на то да се смањи број младих који раде без уговора кроз инспекцијски надзор и едукацију младих о значају права на рад и свега што произилази из уговора о раду. Треба популаризовати услуге и сервисе које млади могу да добију од Националне службе за запошљавање и подстицати пријављивање младих на евиденцију незапослених. Важна је и промоција предузетништва и социјалног предузетништва младих, како кроз економске и финансијске олакшице, тако и кроз систем формалног образовања, али реформа образовање кроз модернизацију и поспешивање квалитета курикулума, повезивање и кореспондирање са модерним тржиштем рада, као и кроз реформу националног оквира квалификација.