Откривена биста професору Николићу

Поводом стогодишњице од рођења кошаркашког тренера Александра Николића, утемељивача југословенске школе кошарке, у дворани која носи његово име свечано је откривена његова биста, рад академског вајара Мирољуба Стаменковића.

Бисту су открили Николићева ћерка Дубравка Николић Ракочевић, председник Олимпијског комитета Србије (ОКС) Божидар Маљковић и тренер Партизана Жељко Обрадовић. Професор Николић је обојици, у преломним тренуцима њихових каријера, био ментор: Маљковићу у Југопластици из Сплита (1986-90), а Обрадовићу у Партизану (1991-92). Обојица су с њим освојили своје прве титуле европског првака.

– У старој Југославији и данас не можете да нађете човека који о професору не говори у суперлативу – казао је Маљковић. – Профа је свима нама много помогао и био је човек који је све нас чинио бољим. Зато сам га и назвао патријархом наше кошарке, Доситејем Обрадовићем наше кошарке. Један од највећих светских тренера, вредан човек који никада никоме није зло учинио. Учио сам кошарку од њега, исто као и Жељко. Помогао нам је да порастемо, и да се формирамо, и као људи и као тренери. Био је посвећен породици, а драго ми је да су чланови његове породице данас ту са нама.

Биста је подигнута на иницијативу Маљковића који је захвалио госпођи Анђелки Атанасковић која је финансијски помогла израду бисте. Дубравка Николић Ракочевић захвалила је свима који су помогли да се њеном оцу ода почаст на овакав начин, а посебно Маљковићу:

– Велика ми је част и радост што данас откривамо ову бисту и тако обележавамо сто година од рођења мог оца, Александра Николића. Желим да захвалим Олимпијском комитету Србије уз чију велику подршку и помоћ је направљена ова биста. Хвала граду Београду и Спортском центру Ташмајдан у чијој се надлежности налази ова хала. Захваљујући Божидару Маљковићу ми смо се данас окупили да откријемо бисту његовом пријатељу… Хвала Жељку Обрадовићу који је успео да дође упркос многобројним обавезама које има са Партизаном, клубом са којим је заједно са мојим оцем постао првак Европе 1992…

Жељко Обрадовић је истакао да му је велика част што присуствује овом догађају:

– Професор Николић је сигурно најбитнији човек у историји југословенске и српске кошарке. Причати колико је учинио за мене и колико сам ту где сам захваљујући њему, то је неспорно. Али има други део приче о Професору као човеку са којим је било задовољство причати о свему, о животу. Био је најпоштенији човек кога сам знао. Утицао је на мене као играча, тренера и као личност, у крајњем случају. Немам речи да му захвалим… Надам се да ће сећање на њега живети још дуго.

Свечаности су присуствовали и министар спорта Зоран Гајић, потпредседник ОКС Жарко Зечевић и председник Кошаркашког савеза Србије Небојша Човић и државни секретар у Министарству спорта Марко Кешељ.

– Као министар знам за величину професора Николића, али сам имао среће – кад смо на факултету имали кошарку – да ми предаје. Ми студенти смо знали да не смемо ништа да га питамо, ако журимо на аутобус, јер ћемо остати два сата са њим. Заиста, један велики пре свега учитељ. И прва асосцијација кад се помене, немојте се љутити, није кошарка, већ да је то учитељ, васпитач од кога сте могли да научите – истакао је министар Гајић.