Бацали су заставе, сада им недостаје „Кривокапићева”

Од нашег дописника
Подгорица – Бележници догађаја у новијој историји Црне Горе ретко су забележили толико позитивних потеза, поступака и значајних одлука колико је то за годину дана на високој функцији постигао председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић. Поводом овог малог јубилеја он је у разговору за „Политику” изразио задовољство што је парламент, како истиче, врло успешан, додајући да је усвојен велики број закона који су добили подршку готово две трећине посланика, што раније није био случај код усвајања значајних законских аката.

Премијерски сат у парламенту и неслагања са премијером Милојком Спајићем нису новост јер су, како објашњава Мандић, „политички неспоразуми природни у окружењу где постоји толико различитих политичких субјеката”, али верује да је до сада успевао да се пронађе „резултанта”.

„Дубоко и искрено верујем да је будућност Црне Горе у њеном помирењу. Црна Гора је мала држава са нешто више од 600.000 становника, и у таквој држави, договори и компромиси су нешто најбоље што њени грађани могу очекивати од политичке елите,” поручује председник црногорског парламента.

Мандић не пропушта прилику да читаоцима „Политике” појасни ситуацију око „спорне” заставе са потписом Ранка Кривокапића, коју је у парламенту заменио сликом великана Петра Лубарде. Мандић је објаснио:

„Морам да напоменем да то нису заставе. Законом о државним симболима прописано је да се заставе истичу на јарболу или на копљу, које мора бити дрвено или месингано. Тај предмет није застава Црне Горе нити одговара Закону о државним симболима. Могло би се рећи да је то више налик на слике које потписује Ранко Кривокапић и које представљају обележја једног прошлог времена.”

Уверен је да таквим симболима припада место у музеју, али да не жели да нарушава односе у Црној Гори.

„Не желим да се понашам као моји претходници који су некадашње црногорске заставе – тробојку, заставу Републике Црне Горе и заставу Савезне Републике Југославије однели у контејнере и бацили их, да им не остане ни трага. Ја то нисам урадио већ сам их преместио на друго, погодније место унутар Скупштине Црне Горе”, објашњава Мандић.

Он у разговору за „Политику” истиче и да је недавни попис потврдио да је српски народ у Црној Гори већинска језичка заједница.

„Излазимо пред остале грађане Црне Горе са жељом да се реши питање права српског народа, држављанства и статуса српске језичке заједнице. Нама је посебно важно што је решено питање Српске православне цркве – Црна Гора је донела нови закон о слободи вероисповести, и потписан је Темељни уговор са СПЦ, што је потврдио и Уставни суд,” подсећа Мандић.

Истиче да, ако у Црној Гори људи после скоро 20 година независности изјављују ко су, шта су, којим језиком говоре и којој религији припадају, онда су политичари дужни да законе и устав ускладе са резултатима пописа. „Зато је и важан попис”, констатује и подсећа да је својевременим актима насилно потиснут српски у Црној Гори, иако је, како истиче, и на претходним пописима, укључујући онај из 2004. године, тај језик био већински.