Посебни тужиоци и судије за кривична дела на КиМ

Влада Србије је на последњој седници од 28. октобра усвојила Предлог закона о проглашењу Аутономне покрајине Косово и Метохија за подручје посебне социјалне заштите, а такође и предлог закона о организацији и надлежности правосудних органа у процесуирању кривичних дела извршених на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија.

Овим предложеним законом предвиђена је специјализација судова и тужилаштава за кривична дела на овој територији, а то ће бити Виши суд и Више јавно тужилаштво у Београду у првом степену, а у другом степену Апелациони суд и Апелационо јавно тужилаштво у Београду.

Поред тога што ће, како је саопштено, при Вишем јавном тужилаштву у Београду бити основано Посебно одељење за кривично гоњење кривичних дела која су извршена на територији Косова и Метохије, „Политика” сазнаје да ће посебно одељење бити формирано и у Вишем суду у Београду, на исти начин као што су пре две деценије формирана посебна одељења за организовани криминал и за ратне злочине.

Тако ће практично Виши суд у Београду имати још једно, треће посебно одељење, а исто тако и Апелациони суд у Београду. Колико ће бити специјализованих судија и тужилаца за ове поступке, за сада није познато, а посебна одељења биће формирана тек по усвајању предлога закона у скупштини.

У предлогу закона је наведено, у члану 2, да се примењује ради кривичног гоњења и суђења за сва кривична дела прописана Кривичним закоником која су извршена после 17. фебруара 2008. године на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија.

„Кривични поступци за кривична дела из члана 2. овог закона покренути пре ступања на снагу овог закона окончаће се у складу са одредбама овог закона. Јавна тужилаштва и судови који су надлежни за поступање у предметима за кривична дела из члана 2. овог закона дужни су да у року од 30 дана доставе предмете јавним тужилаштвима и судовима који су надлежни за поступање у складу са овим законом”, наводи се у предлогу.

У првом степену судиће већа од троје судија, а у другом и трећем степену суд суди у већу од пет судија.

Посебног тужиоца за ова кривична дела поставиће главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду. Он такође мора да распореди јавне тужиоце на рад у Посебно јавно тужилаштво у року од 15 дана од дана ступања на снагу овог закона. Исто се односи и на судије у Посебном одељењу Вишег суда у Београду, које треба да распореди председник тог суда. На исти начин биће распоређене судије и тужиоци у Апелационом суду и тужилаштву.

„За спровођење овог закона у 2024. години биће обезбеђена финансијска средства у буџету Републике Србије за 2024. годину, а у наредне две фискалне године у оквиру лимита који утврђује Министарство финансија у оквиру буџетских раздела за Министарство правде, Високи савет тужилаштва и Високи савет судства. Примена овог закона неће захтевати избор нових судија и носилаца јавнотужилачке функције, нити додатно запошљавање у судовима и јавним тужилаштвима”, наведено је у образложењу предлога овог закона.

Закон ће ступити на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

– Имајући у виду пораст кршења и ускраћивања људских права на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија константним извршењем кривичних дела од стране представника привремених институција самоуправе у Приштини, у циљу њихове боље заштите предлаже се доношење закона којим се уређују организација и надлежност правосудних органа Републике Србије и образовање њихових посебних организационих јединица за кривично гоњење и суђење за кривична дела извршена на територији АП Косово и Метохија – наводи се делу образложења које се односи на разлоге за доношење закона.

Предложеним законом предвиђени су адекватни механизми за повезивање правосудних органа и концентрације стручног знања које би, у зависности од сваког конкретног предмета, јавном тужилаштву као надлежном органу чија је дужност гоњење учинилаца кривичних дела, пружало јаку потпору, не само за спровођење истраге, односно прикупљање доказног материјала за подизање оптужног акта, већ и даље током судског поступка, све до правоснажног окончања.

„Такође, предложеним законом се омогућава специјализација судова који суде у предметима за кривична дела извршена на територији АП Косово и Метохија и концентрација њихове надлежности како би суђења у овим кривичним поступцима била ефикаснија и како би добила на значају”, истиче се у образложењу.

Предложени закон нормативно решава питања организационог карактера, неопходна за ефикасно кривично гоњење и суђење за кривична дела извршена на територији АП Косово и Метохија у циљу заштите основних људских права и слобода зајемчених Уставом Републике Србије и међународним документима. Дакле, како се наводи, закон представља основу за реализацију процесуирања кривичних дела извршених на територији АП Косово и Метохија, како у погледу рада судова и јавних тужилаштава, тако и погледу унапређене заштите људских права и слобода.