Могу ли природне непогоде да спасу БиХ

У оквиру турнеје по Балкану Урсула фон дер Лајен је прошле суботе стигла у Доњу Јабланицу и донела помоћ од 20 милиона евра. Леп гест финансијске солидарности од и у кризи богате ЕУ за своју, иншалах, будућу чланицу БиХ. Политички, међутим, много је значајније што су се на месту несреће одмах нашли спасиоци из Српске и Србије и што су ентитетски, односно кантонални домаћини ту српску солидарност безрезервно прихватили. А како је и могло да буде с резервом? Могло је, а и било је.

Сетимо се да је још летос, пре свега неколико месеци, Сарајево зауставило руски ватрогасни хеликоптер са српском посадом који је преко Дрине пожурио у Гацко да би гасио велики шумски пожар који се на незапамћеној врућини брзо ширио. У време пандемије короне Србија је отворила границе за бесплатно вакцинисање Бошњака преко реда и уз могућност да, ако се боје руске и кинеске, сви приме „Фајзерову”. И долазили су масовно и зарадили клетву екс реиса Мустафе Церића да су починили велеиздају. Општина Горажде примила је на поклон тоне брашна из Србије, али уз нос ентитетској власти, од које га није добила.

Срећом, овог пута није било тако, нисмо чули ниједну ружну реч о неколико екипа спасилаца, ватрогасаца и ронилаца из Србије који су на смену извлачили бошњачку децу и старце из набујале воде и муља. Додуше, сем на локалу, није било ни изјава захвалности из бошњачког врха од Бећировића и Конаковића. Опозициони Изетбеговић, ваљда тим поводом, рекао је да „БиХ треба да има добре односе са Србијом” и опет заборавио да говори само у пола од половине државе, али мало ли је, с обзиром на то на што смо навикли. Шта би било наравоученије?

Само елементарне непогоде могу ујединити БиХ. Онај већ поменути противпожарни хеликоптер ипак је после дуже препирке између Бањалуке, Београда и Сарајева стигао у Гацко, а српски спасиоци с опремом сада су већ без икаквих процедуралних препрека добили прилику да се увале у подивљалу Неретву, у воду и муљ до грла. Дакле, очигледан је напредак, а природне катастрофе су неодољива инспирација за међунационалну у БиХ и регионалну сарадњу на Балкану. Ништа без земљотреса, поплава, пожара, пандемија! Али како их стећи?

То је питање за Кристијана Шмита, који је задужен да направи јединствену Босну. Нема мандат СБ, лажно се представља као високи представник УН, али има задатак и вољу да је реализује. Истина, земљотрес се не може изазвати, кад зими смрзне до пролећа нема поплава, корона је абортирала у лакшу прехладу, пожари се не шире на хладноћи, али за несаломивог Кристијана нема препрека. Ако може да буде в. п., иако то није, зашто не би могао и било шта друго. Он, који је за кратко време успео да доведе БиХ на ивицу ратног пожара, а да не може да изазове обичан велики пожар. Замишљате га како подмеће пожаре по ентитетима и кантонима да би једни другима потрчали у помоћ и најзад успева да од свих у БиХ направи анационалне ватрогасне грађане и од два ентитета јединствену противпожарну станицу.

Међутим, он то сигурно није тако замислио. Бацао би на летњој врућини неугашене опушке у шипраг поред пута по Крајини, Подрињу и источној Херцеговини, а онда би позвао Бошњаке и Сфор да погасе ватру и остану у Српској. Нисам приметио да је баш одушевљено поздравио долазак спасилаца, ронилаца, ватрогасаца и хеликоптера из Србије и Српске у доњу Јабланицу, ту лепу манифестацију интернационалне солидарности међу блиским, а завађеним народима. „Србија се опет меша у БиХ, Срби у хеликоптерима „здјеланим в РФ”. Малигна интервенција малих и великих Руса завршиће, као бајаги принудним, слетањем, и ето ти га десант на Федерацију БиХ. Али, и ако се Срби руским хеликоптерима, по обављеном послу, врате у Бањалуку и Београд, могли би да буду осумњичени као камуфлирана војна вежба здружених снага ОДКБ за инвазију на пет кантона с бошњачком већином.

А и Срби су им неопрезно дали повод. У новинском извештају с лица места од 12. октобра 2024. пише: „Спасиоци из Србије, последњи међународни тим који је још остао у доњој Јабланици, изјавили су да остају све док буде потребно.” Чуди да нико од домаћина није приметио да су Срби већ предуго остали и да најава да ће и даље остати, изазива сумњу. Ти униформисани спасиоци с опремом иначе делују као нека вишенаменска полувојна формација специјалаца. Јесте примарно оспособљена за борбу против елементарних непогода, али вероватно може лако да се трансформише у десантну војну јединицу, и ето белаја. Добри Бошњаци су заборавили да САД нису никад дозволиле да Руси направе Центар за борбу против елементарних непогода у Нишу.

Манипулисање елементарним непогодама као оружјем није нова тема. Одавно се говори о америчком тајном пројекту ХАРП, који је у експерименталној фази. Инспирисан тим причама, Путин је у то време, поздрављајући Првомајску параду на Црвеном тргу на пљуску, у шали изјавио да ће од идуће године бити сунчано. Срби су га схватили озбиљно и закључили да је РФ и у томе већ испред САД. Према извештају америчких агенција од 12. октобра ове године, председник Бајден није успео да поједине сенаторе разувери да су актуелне катастрофалне олује на Флориди део политичке завере и намерне манипулације временским приликама.

Истог дана, на састанку у Председништву БиХ у Сарајеву, Урсула је, поред оних 20 милиона за Доњу Јабланицу, изјавила: „БиХ је много пута показала да може да остварује велике резултате када делује јединствено”, с поентом на „јединствено”. Пошто тај филм одавно нисмо гледали, вероватно је мислила на Зимску олимпијаду 1984, што се обично узима као највиши домет Сарајева. Превидела је да је тада владала једнопартијска диктатура и да је расписан добровољни самодопринос свих запослених у републици у висини најмање једне месечне плате на 12 рата. Новинар „Њузвика”, уз сву благонаклоност према ЗОИ 84, посумњао је у ту „добровољност”. Сећам се да смо на ФПН у Сарајеву добровољност схватили буквално, па су поједини активисти дали и више од траженог, многи приложили само симболично, већина ништа, а онда је декан позван у комитет. Вратио се успаничен: „Рекли су ми да је то саботажа и да поднесем оставку.” Сазвао је хитну седницу ННВ и предложио да нам рачуноводство свима скине ту једну плату у ратама и замолио колеге да ништа не питају и не коментаришу.

Ономад је Фон дер Лајеновој дипломатски реплицирала Бојана Кришто, Хрватица из ХДЗ-а, са чела заједничког Савета министара у Сарајеву: „Предстоји нам још много да радимо на путу за ЕУ, али уз уважавање уставне структуре БиХ”. Акценат је на „уважавање уставне структуре”, јер се Урсулино „јединство” успоставља у БиХ тридесетогодишњим кршењем дејтонског устава БиХ на штету не само Срба, него и Хрвата. Можемо ли, напокон, да закључимо да добро осмишљеним и припремљеним прављењем неприлика, наравно без људских жртава, а у оквиру Бојаниних „уставних оквира”, можемо да остваримо Урсулино „јединство у остварењу великих резултата”?

Упркос дирљивој манифестацији комшијске солидарности у невољи, ономад на Неретви, што је сигурно ганула не само Босанце и Херцеговце, не треба имати илузија. Чим пожари угасну и воде се повуку, садиће се младице и градити насипи, али политички ће се све вратити на исто и наставити по старом. Штавише, док су српски спасиоци до гуше у муљу износили Бошњаке из рушевина, у сарајевским медијима нису престајале расправе о томе када ће протекторат напокон дохакати Србима: „Додик плази језик високом представнику и Вучић се из позадине подмукло смејуљи, а на то НАТО – ништа.”

Баш тих дана дошао је на дневни ред одговарајуће комисије у Сарајеву и захтев да се у родном Тешњу подигне споменик Адем-аги Мешићу, муслиманском политичару који је био доглавник поглавника Анте Павелића у усташкој НДХ. Три дана касније измишљен је у Молдавији руски камп за обуку Срба за тероризам у Босни. Одмах после тога млади вехабија је убио два српска полицајца у Босанској Крупи. Елем, БиХ на окупу не може да одржи ни солидарност у борби против природних непогода. Шмит би се опоштенио да лично посредује у мирном разлазу Српске и Федерације, Срба и Бошњака, а Хрвати, који сеире из прикрајка, једва би то дочекали.

*Професор емеритус