„Аутопортрет” поводом 70 година Музеја Новог Сада

Нови Сад – У једној од најлепших зграда Дунавске улице у старом језгру Новом Сада, у којој је смештена Збирка стране уметности музеја града, ова установа културе обележава својих 70 година уз нову изложбу „70/7 Аутопортрет”. Изложба је на симболичан начин (ауто)приказ и музеја и града, чију културну баштину установа прикупља, чува, представља и тумачи од свог оснивања 1954. године.

Током седам деценија, према подацима које је на отварању изложбе изнела директорка Весна Иковић, музеј је имао 3,7 милиона посета, 646 изложби и објавио је више од 340 публикација. Иза тог рада је седам великих награда, али оном највећом, кажу, сматрају своју публику која је позвана да до 15. јануара обиђе нову изложбу.

Постављена је у приземљу зграде Дунавске 29, где су изложени репрезентативни предмети из фундуса музеја, документи и фотографије из музејске архиве, употпуњене мултимедијалним садржајима, заснованим на уметничко-историјској грађи.

Кроз седам делова изложбе посетилац „пролази” кроз 70 година музеја – од његовог почетка, присутности на две обале Дунава, у три депанданса, на четири археолошка локалитета, уз пет дародаваца, шест стручних одељења и, коначно, седам деценија рада са публиком.

Међу предметима је план града из 1885. године, ауторa Јозефa Саутерa, који је премерио и нацртао тада слободну краљевску варош. Сматра се првим модерним планом града, са уписаним улицама и кућиштима, који се користио у администрацији. Нацрт садржи цртеж тадашњег грба и натписе имена града на три језика, на српском, ћириличним писмом „Н. Сад”, на мађарском – „Ујвидек” и на немачком – „Нојзац”.

Кроз видео-прилоге, глумци су „оживели” истакнуте личности: песник Чика Јова Змај и два велика дародавца Новог Сада. Наиме, оперска певачица Меланија Бугариновић имала је раскошан глас који је одзвањао Београдом, Новим Садом, Бечом, Паризом, Лондоном, а из њеног фонда, који је посветила и својој ћерки Мирјани Калиновић Калин, и данас се стипендирају млади вокални таленти. Дародавац је и лекар-гинеколог Бранко Илић, који је држао приватну ординацију у Новом Саду, где је између два рата био градоначелник (1936–1938), а граду је као страствени љубитељ уметности и колекционар оставио легат.

Уметничке предмете са својих путовања по свету, слике, стилски намештај, стоне сатове у бронзи и позлати, те друге вредности, Бранко Илић је поклонио граду 1966. године. Легат је смештен у зграду Дунавске 29, која је постала Збирка стране уметности, један од три депанданса Музеја Новог Сада.

Депанданси се још налазе у Сремској Каменици (Спомен-збирка Јована Јовановића Змаја) и у Сремским Карловцима (Завичајна збирка), док је седиште Музеја Новог Сада у згради Топовњача на Петроварадинској тврђави, где су и атрактивне подземне војне галерије у које ће музејски водичи такође повести посетиоце.