Поруке из Казања

Специјално за „Политику”

Недавно је завршен 16. самит БРИКС-а, на коме су учествовале делегације 35 држава и шест међународних организација, потврђујући степен значаја овог догађаја и растући интерес држава да се прикључе овој алијанси, која корача ка формирању новог међународног поретка, базираног на међународном праву, без хегемонизма, финансијског и технолошког колонијализма, развијајући се на основама економске сарадње и искоришћењу природних ресурса. Усвојена је Казањска декларација, у којој су сумирани резултати руског председавања овој заједници, од 1. јануара ове године, и истакнути циљеви за будућност, међу којима је један од приоритета заједничка безбедност.

„БРИКС обухвата истомишљенике – суверене државе које представљају различите континенте, различите моделе развоја, различите религије и аутохтоне цивилизације и културе. Све наше државе залажу се за равноправност, добросуседство и међусобно поштовање, за потврђивање узвишених идеала пријатељства и слоге, за свеопшти напредак и благостање. Оне на делу – а не на речима – испољавају одговорност за будућност света, имају заиста позитиван утицај на стање ствари у области глобалне стабилности и безбедности и дају важан допринос решавању оштрих регионалних проблема”, рекао је домаћин самита председник Руске Федерације Владимир Путин.

У време када свет страхује од трећег светског рата и употребе нуклеарног наоружања, један од водећих лидера БРИКС-а председник Кине Си Ђинпинг, надовезујући се на речи Путина, рекао је: „Човечанство живи у заједници недељиве безбедности и само примена концепта свеобухватне, заједничке и одрживе безбедности омогућиће нам да ступимо на пут универзалне безбедности.”

Са Путином и Си Ђинпингом сложили су се сви учесници самита, на чијим маргинама су премијер Индије Нарендра Моди и председник Кине имали конструктиван разговор о отвореним билатералним питањима, те су, на предлог кинеског председника, одлучили да коегзистентно раде на проналажењу заједничког решења и суздржавању од сукоба, на принципима територијалног интегритета, у духу онога што је нагласио и Путин.

На оптужбе Запада да је крив што рат у Украјини и даље траје, Путин је из Казања подсетио на то да су западни лидери неколико пута одбили да потпишу мировни договор – најпре онај са којим се он сложио и у Истанбулу и потписао, али је британски премијер Џонсон то поништио; када му је из Њујорка понуђен одређен садржај мировног уговора и када је дао сагласност, како је рекао уском кругу новинара, међу којима је био и потписник ових редова, испред „Политике”, Запад се опет повукао.

У међувремену, док Запад својим поступцима ради на томе да умори земље које улажу напоре и пристају на свакојаке компромисе не би ли биле „подобне” за пријем у ЕУ, БРИКС јача своју улогу у светским оквирима, нудећи својим чланицама перспективну економску сарадњу и дајући допринос у решавању суштинских, глобалних и регионалних проблема, поспешујући вишестране сарадње држава у политици безбедности, економији и финансијама, културним и хуманитарним контактима.

Дилема шта треба бити приоритет за БРИКС– ширење заједнице или продубљивање сарадње захваљујући институционализацији – решена је: једно без другог не може. Утврђени су краткорочни и дугорочни циљеви и планови, најављени су амбициозни задаци, постигнут је основни консензус. У завршном документу се не говори много о промени уређења света, већ о потреби за усавршавањем постојећих институција, од СБ УН, ММФ-а и СТО. Другим речима, нема назнака о ревизионизму, за који неки на Западу тако радо оптужују Русију и поједине чланице БРИКС-а.

Иако је Русија у војном сукобу са Западом, прагматичност у оквиру БРИКС-а није усмерена на сукоб са Западом, већ на диверсификацију, стварање могућности за деловање и развојне перспективе мимо западне струје.

Однос Запада према организацији БРИКС показало је и негодовање што је самиту у Казању присуствовао генерални секретар УН Антонио Гутерес. Учешће Гутереса у самиту БРИКС-а не треба пак схватити као подршку стварања овакве заједнице – реч је, пре свега, о политичкој обавези главног административног службеника УН да учвршћује рад скупа значајног броја чланица УН, имајући у виду да су Русија и Кина сталне чланице СБ УН. Гутерес је изразио задовољство што је присутан на 16. самиту БРИКС-а, истакавши значај ове заједнице, чије земље заједно представљају скоро половину светског становништва. Јасно је Гутересу да БРИКС подржава Повељу УН и међународно право, што је истакао и Путин, и да се залаже за мир. Русија, Кина и Индија поручиле су Западу да су спремне да преговарају за округлим столом, уз поштовање међународног права и УН, ради стварања мултиполарног света, у коме ће УН имати место које им припада.

Он је посебно указао на неопходност јачања и обнове механизма за одржавање мира, што обухвата реформе које су усмерене на то да СБ УН представља одраз постојећег света, те одбране вредности Повеље УН, владавине закона и принципа суверенитета, територијалног интегритета и политичке независности свих држава.

„Самит будућност је указао на то да треба ићи линијом јачања мултилатералности у интересу глобалног развоја и безбедности. Сад речи треба да претворимо у дела и сматрамо да БРИКС може одиграти врло важну улогу у том правцу”, закључио је Гутерес, истакавши да је свету потребан мир – у Гази, у Либану, у Судану, у Украјини – „праведан мир, у складу са Повељом УН, међународним правом и резолуцијама Генералне скупштине”.

Негодовање Запада због учешћа генералног секретара УН на самиту долази пре свега од земаља које не поштују ни СБ УН, ни Повељу УН, од земаља које воде политику лицемерја и силе. С друге стране, Запад се није оглашавао због учешћа турског председника Ердогана, чија је земља постала партнер БРИКС-а, иако је Турска једна од најзначајнијих чланица НАТО-а и има посебну улогу у креирању мира у Украјини. С друге стране, на пријем у ЕУ чека још од 1959. Уз то, Ердоган је направио значајан корак отворивши пут другим државама, пре свега негдашњим чланицама Варшавског пакта, да постану чланице БРИКС-а.

Шеснаести самит БРИКС-а у Казању вратио је рефлектор на Русију као једног од водећих актера у креирању светских токова, као и на улогу УН као организације задужене за бригу о миру у свету, уз поштовање међународног права, на шта превасходно треба подсетити Запад. Најзначајнији форум „незападног” света показао је да је мултиполарност једино решење како за економски раст тако и за мир на планети.