Зашто би Доналд Трамп требало да посети Србију

Велика изборна победа Доналда Трампа изазвала је потрес који се осетио широм света, а нема много држава где је та вест с посебном радошћу примљена као у Србији. Спољна политика ће бити један од главних приоритета новог председника Америке и можемо очекивати повећан ангажман Трампа и његових најближих сарадника на међународном нивоу. Доналд Трамп је човек који често прави историјске преседане, а као такав могла би да се очекује и његова потенцијална посета Београду. Прошло је чак 45 година откако је неки амерички председник боравио у Београду и Доналд Трамп има историјску могућност да једном посетом отвори ново поглавље у српско-америчким односима. Сигуран сам да би Доналд и Меланија Трамп имали дочек у Београду попут оних дочека Тита и Јованке.

Откад смо основали Пупин иницијативу с циљем јачања односа Србије и САД и позиције Србије у свету, говорим у нашој јавности да данас имамо генерацијску прилику да поставимо српско-америчке односе на ниво савезништва и да трасирамо пут наших односа за наредне деценије. Србија и Америка имају најсадржајније односе кад је реч о западном Балкану, док Америка све више препознаје значај и потенцијал Србије у овом делу Европе.

Будући потпредседник САД Џеј Ди Венс најавио је у својим ранијим говорима нови приступ Америке ка Европи и својим савезницима, који ће значити да можете да будете савезник Америке под условом да плаћате своје рачуне, односно да сте држава партнер, а не терет. Верујем да Србија, за разлику од неких других у региону, може да се позиционира управо као партнер који је одговоран за себе и који не зависи пресудно од америчке развојне помоћи већ да на тржишту развија своју економију. За нас у Србији биће од пресудне важности да у наредних десет година имамо што боље односе са САД како бисмо могли да наставимо технолошки развој.

Српски званичници су данас заузети више него икад, јер се број страних лидера који посећују Београд убрзано повећава још од почетка рата у Украјини. Лидери већине светских сила дошли су у Србију након што је Русија напала Украјину, укључујући европске лидере Урсулу фон дер Лајен, Емануела Макрона, Олафа Шолца, али и светске, као што су Реџеп Тајип Ердоган, Си Ђинпинг, Мухамед бин Зајед... Ове посете показују циљ њихових земаља да ојачају односе са Србијом – циљ који су истакли и амерички званичници.

Међутим, неки амерички председник посетио је Србију пре скоро пола века. У садашњим околностима, посета Београду из Сједињених Држава на највишем нивоу представља природан корак у развоју америчко-српског партнерства. За почетак би требало размотрити претходне посете америчких председника Србији, околности у којима су одржане и њихових каснији утицај.

Посета Ричарда Никсона Југославији у октобру 1970. године била је прва званична посета актуелног председника САД једној социјалистичкој земљи Источне Европе, што говори о међународном угледу Југославије седамдесетих година прошлог века. Никсонова администрација тежила је да ојача односе с несврстаним државама у време кад се ратовало у Вијетнаму, Камбоџи и на Блиском истоку. Одржавање мирних односа с несврстанима може се видети и као шири део Никсонове политике детанта и хлађења тензија на глобалном нивоу. Никсонов наследник Џералд Форд посетио је Југославију 1975. године, кад је Блиски исток био горућа тема око које се САД и Југославија нису слагале. Форд је говорио и о економској сарадњи и војној подршци, укључујући помоћ у ојачавању југословенских одбрамбених капацитета.

Југословенско-амерички односи били су у успону раних седамдесетих, али председник Џими Картер поставио је тон за будући пад односа с Југославијом са две значајне грешке. Прво, током председничке кампање 1976. године Картер је изјавио да не би помогао Југославији у случају совјетског напада. Као што је потпредседник Валтер Мондејл касније рекао: „Радили смо скоро три године да исправимо ту грешку.”

Југословенско руководство осећало се игнорисано од стране САД у време све већих тензија у свету и краја детанта. Растуће неповерење Југославије погоршано је 1980. године, кад је Картер пропустио сахрану Јосипа Броза Тита. Чувени дипломата и амерички амбасадор у Југославији Лоренс Иглбергер и Картерови саветници ургирали су неколико месеци пре Титове смрти да председник присуствује сахрани, али је Картер одлучио да не иде. Уместо њега, сахрани су присуствовали потпредседник Мондејл, министар финансија Г. Вилијам Милер и председникова мајка Лилијан на челу делегације од 25 људи.

Сахрана Јосипа Броза Тита била је једна од највећих државних сахрана у новијој историји. Делегације из 128 земаља су присуствовале, са 209 државника, укључујући четири краља, 31 председника и шест принчева, као и премијере и министре многих држава. Присуство лидера као што су Маргарет Тачер, Ким Ил Сунг, Хелмут Шмит, Индира Ганди и Садам Хусеин илуструје јаку и разнолику међународну позицију Југославије и Тита. Картерово одсуство је у Сједињеним Државама широко критиковано, при чему је Џорџ Х. В. Буш изјавио да је то „индиректно увредило Југословене у време када се та земља одвојила од Совјетског Савеза”. Картера су критиковали и европски савезници, док се југословенско руководство посебно осећало запостављеним и увређеним због Картеровог одсуства. Изненађујуће присуство совјетског лидера Леонида Брежњева додатно је погоршало штету коју је Картер начинио тиме што није дошао у Београд, јер су Совјети показали већу проактивност у приближавању послератној Југославији.

Председник Картер посетио је Београд мање од два месеца касније и одао пошту на Титовом гробу, али се његова закаснела посета може описати као безначајна. Југославија је изгубила велики део свог међународног утицаја у годинама након Титове смрти услед политичке и економске нестабилности, док су приоритети администрације Роналда Регана били другде.

Четрдесет пет година након Картерове посете ниједан амерички председник није посетио Београд. Било би потцењивање рећи да су односи између Београда и Вашингтона били турбулентни у деценијама након Картерове посете. Међутим, данас, готово пола века након што је амерички председник посетио Београд и дан након што је Доналд Трамп победио Камалу Харис, глобалне околности позивају на нову посету америчког председника Београду.

Србија се позиционира као кључни регионални актер способан да одржава стабилност у делу света који се вековима назива буретом барута. Ово је потврђено повећаним америчким и европским напорима да се Србија интегрише у регионални безбедносни систем. Растућа партнерства у другим областима као што су економија и енергетика сведоче о овим напорима и неоспорно је да постоји значајна активност на билатералном и мултилатералном нивоу с циљем да се Србија приближи Западу. Овај напредак не одражава се на јавно мњење, што може да представља дугорочну претњу.

Док САД настоје да балансирају утицај Русије и Кине у региону, улога Србије као економског партнера постаје све значајнија. Посета Доналда Трампа не би само показала српском народу да Сједињене Државе желе Србију као савезника, већ би послала и сигнал америчким инвеститорима да је Србија сигурна дестинација за велике инвестиције. Богата историјска и културна баштина српско-америчких односа нуди разне разлоге за окупљање око заједничких интереса, од хуманитарне подршке током и након оба светска рата до значајних српско-америчких личности попут Николе Тесле и Михајла Пупина или спорта, који је страст за оба народа.

Политиколог

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа