Политичар од детињства

Млади Суботичанин Балинт Пастор први пут је постао посланик у садашњем сазиву српског парламента као кадар Савеза војвођанских Мађара. Међутим, иако му је ово први мандат, врло брзо је постао један од најактивнијих посланика, запажен по врло оштрим дискусијама, али и по томе што све замерке које изнесе образложи бираним речима, јер "парламент треба да буде место у коме се негује култура дијалога, ако хоћемо да нас грађани поштују".

Пастор је рођен у јануару 1979. године у Суботици, мајка му је професор мађарске књижевности, а отац је, "што је општепознато, политичар, био и савезни посланик од 1996. до 2000. године, а сада је покрајински секретар за приватизацију". Диплому правног факултета стекао је у Београду. Прича да је све до пред завршетак гимназије желео да буде историчар, али кад је требало одлучити "изабрао сам права зато што је то практичније, права пружају широко опште образовање, а, осим тога, можете да радите где хоћете". Каже да је на избор студија утицало и то што је одувек знао да никада неће отићи из земље. У то време, каже, доста Мађара је одлазило на студије у Будимпешту и већина се није враћала, а "ја нисам имао жељу да одем из земље, па сам изабрао Правни факултет у Београду, који ми је био занимљив и зато што је на њему тада радило доста опозиционо опредељених професора". Осим тога, каже, Београд је занимљив град, велики, мада ни Суботица није мала, али Београд пружа разне могућности, а и "мени је, као, ваљда једином студенту мађарске националности, било с једне стране лакше, с друге теже, јер сам некако био, виђао сам то у очима људи, егзотична појава (смех)".

Пастор прича да је студентске дане у Београду баш лепо проживео. "Био сам господин студент (смех), захваљујући родитељима нисам имао потребу да радим било шта осим да учим, становао сам близу Скадарлије, која ме је одушевљавала..."

Први новац зарадио је после завршетка факултета, а то му је уједно била и прва плата. "Основао сам с једним другом малу консалтинг фирму. Одлучио сам се за сопствену фирму, јер мислим да је добро, ако постоји могућност, да човек буде сам свој послодавац, па кад радимо добро имамо пара, кад нема посла нема ни пара…"

С обзиром на то да му је отац, Иштван Пастор, политичар, политиком је почео да се "бави" од детињства. "У кући се увек причало о актуелним догађајима, о политици, па сам ја за матурски рад изабрао тему ’Парламентаризам у монархији и републици’. Ипак, званично сам ушао у политику доста касно (смех), тек 2000. године."

Био је, мада тада није још био члан СВМ-а, представник те странке у изборном штабу ДОС-а 2000. године. "Тада сам упознао Чеду Јовановића и још неке људе, које сада срећем у парламенту." Неке друге људе, како каже, упознао је док је студирао у Београду, а "сада се срећемо у Скупштини, кад они као представници неких министарстава дођу на седнице скупштинских одбора и то је јако занимљиво". Пре уласка у парламент, био је ангажован и у Националном савету Мађара, а, каже да, иако је био на изборној листи, није очекивао да ће постати посланик, али: "Странка је одлучила да посланици не могу да буду старији од 35 година, да морају да имају факултете и тако сам се уклопио у тај модел (смех)". Прича да му је драго што је о томе одлучено "док је Јожеф Каса био председник странке, па не може да се каже како је ’ћале’ свог сина послао у парламент, пошто је мој отац у марту постао председник СВМ-а".

Живи, како каже, још с родитељима, али "то ми је сад проблем, одем код родитеља, па журим код девојке..." Каже да би "било једноставније да овај проблем реши на други начин, а, нада се да хоће у скоријој будућности. Мисли да му девојка замера што нема много времена, али "ретко то каже, зато што смо се упознали док сам био ангажован у Националном савету, па је вероватно навикла".