Четворо олимпијаца у дугој трци

Последњих година су наши шахисти добили прилике да у много већем броју учествују на масовним отвореним европским појединачним првенствима, јер су им била доступнија, најпре лане у Врњачкој Бањи, а ових дана и у Петровцу на Мору, у Црној Гори. Иако су шампионати Старог континента били практично једина стаза којом би наши могли да стигну до Светског купа, а тиме и у циклус Светског првенства, дуго у Европи нисмо имали значајније резултате.

После карантинских пауза Међународна шаховска федерација (ФИДЕ) је отворила и алтернативне путеве до Светског купа, укључујући онлајн квалификације и делегирање по националним федерацијама, па смо се 2021. радовали учешћу четворо репрезентативаца у Светском купу, а посебно проласку Велимира Ивића до осмине финала. Постепено су се отварала врата за Александра Инђића и Теодору Ињац, а позив за Гран при турнир ФИДЕ је те 2021. добио и млади Лука Будисављевић.

Европско првенство у Врњачкој Бањи, марта прошле године, памтимо по првој шампионској титули Алексеја Саране, који ће непосредно потом из Русије да пређе у Шаховски савез Србије и освоји још три звучне титуле. Прва је била на новоуведеном такмичењу, Е-олимпијади у Сингапуру, а потом још две европске: екипну са репрезентацијом Србије и појединачну у убрзаном шаху.

Та, 2023. година, још дуго ће се памтити као далеко најуспешнија у историји српског шаха. Теодора Ињац и Алексеј Сарана стигли су до осмине Светског купа, а Лука Будисављевић освојио прву од две узастопне бронзане медаље на омладинским шампионатима света, одличје какво нисмо имали пуне три деценије. Европско екипно злато било је праћено са чак пет медаља за појединачне резултате по таблама.

Наставило се и у овој години: другом Лукином медаљом, европском кадетском титулом Вере Вујовић и кадетског тима Србије, те петим местом шахиста на Олимпијади у Будимпешти. Све по први пут, све боље него икада.

Недавна оставка председника Шаховског савеза Србије Драгана Лазића, главног творца историјских узлета, као и ћутање државе на одсуство награда екипним шампионима Европе, уносе зебњу и питање којим ће смером такмичарски резултати да се наставе. Можда ћемо неке назнаке добити наредних седмица у Петровцу, током дугих и напорних 11 кола Европског првенства.

На стартну црту изашло је четворо од десеторо олимпијаца из Будимпеште. Из „златног” састава изостали су само Роберт Маркуш и Алексеј Сарана, коме је указана част учешћа на супертурниру у Ченају, али је и тамо наставио са падом форме и после пет од седам кола је на зачељу у Индији, са поеном и по.

И Александар Претке, наше друго руско појачање и предводник „златног” тима, у последње време губи рејтинг. У Петровцу је почео са пола поена из прва два кола. Остали репрезентативци: Александар Инђић, Велимир Ивић и Теодора Ињац, савладали су ривале из доње половине у првом колу, као и још петоро наших играча из горње половине стартне листе: Иван Иванишевић, Никола Седлак, Никола Радовановић, Михаил Брјакин и Стефан Тадић.

С друге стране, од преосталих 15 наших учесника, који су по рејтингу били у доњој половини списка од 388 учесника, нико није успео да начини изненађење и савлада неког од јачих ривала. Тако су сурови односи у шаху када се сусретну борци врло различитих способности, али то не значи да „отписани” не могу да дочекају и тренутке радости до краја Европског првенства, 19. новембра.

Већ у другом колу су многи фаворити, укључујући и наше, претрпели озбиљније неуспехе. Тако је једино Иванишевић стартовао са две победе, а по поен и по из два кола освојили су само Инђић, Седлак и Брјакин. Поред Ивића, Н. Радовановића, С. Тадића и Теодоре Ињац, који су поразима остали на стартном учинку, по поен имају још Андреј Љепић, Вук Дамјановић, Предраг Бодирога, Михаил Гусев, Михаило Ђокић и две младе шахисткиње чија је форма у успону, Софија Погорелских и Јована Срдановић.

Наравно, ово је тек почетак, турнир од 11 кола није трка на кратке стазе, ваља издржати до краја. Тај напор је вероватно разлог да се осим Теодоре Ињац ни једна олимпијка није одлучила на борбе са јачим полом у Петровцу, а то забрињава, јер су и у Будимпешти имале проблема са замором дугог такмичења.

А, када је реч о велемајсторима, њих има више од 120 у застрашујуће јакој конкуренцији. Зато не чуди што је у првом колу „горњи дом” био неумољив против „доњег”. На првих 50 столова нико од фаворита није изгубио партију, само су поделе поена сматране изненађењима. Чим је дошло до равноправнијих дуела, и велемајстори су почели да губе. Претке и Ивић нису једини, међу раним жртвама против слабијих ривала су и велемајстори Мартиросјан, Џобава, Пултиневицијус, Фогел, Парлиграс, Квупарадзе ...

Међу 47 такмичара са максималним учинком остала су шесторица од првих десет по рејтингу: Федосејев, Деак, И. Шарић, Витјугов, Бјере и Блибаум.