Шљива пожегача пред нестајањем

Многи научници сматрају да су баш климатске промене разлог што су поједине старе сорте воћа на путу ка нестајању или су потпуно нестале са неког подручја.

„Прва асоцијација када се прича о нестајању, то је свима добро позната сорта шљиве маџарка или пожегача, али не само због климатских промена него и због болести шарке шљиве”, каже Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство.

Он воћарима саветује да ове јесени наставе да саде традиционалне сорте. „Треба садити шљиве, јабуке, трешње, вишње, уз малу модификацију и да се по могућству обезбеди вода за заливање. Све чешће се наши произвођачи одлучују за постављање противградних мрежа и мрежа за засену”, истакао је Лепосавић, а преноси портал „Агроњуз”.

Говорећи раније за „Политику” о старим сортама воћа које изумиру, професор Зоран Кесеровић с Пољопривредног факултета у Новом Саду објаснио је да се стално иде на стварање пре свега сорти које имају боља органолептичка својства у односу на старе сорте или на болести штеточина, посебно код јабука које су воћна врста која се највише третира. Многи старе сорте се и чувају. У Европи, рецимо, у Холандији доста се и даље гаји и изузетно стара сорта јабука боскопка или, како се код нас зове, ужичка кожара, која доста добре резултате има у Ариљу, Ивањици, Пожеги, Ужицу. Како је рекао, још понегде има и будимке која је једна од најбољих сорти за производњу концентрата од јабуке.

Предлог стручњака јесте и да аутохтоне сорте, које су отпорније на важније болести и штеточине, имају предност код подизања на аматерским засадима, окућницама, викендицама, манастирским и школским имањима. Како каже, на тај начин бисмо сачували те сорте, а плодови, које ретко ко прска, могли би да се користе за производњу сокова, као што је то, на пример, традиција у Немачкој.