Историјска шанса Србије после Трампове победе

Победа Доналда Трампа на председничким изборима у Америци увела је цео свет у ишчекивање његових спољнополитичких порука и потеза. Иако ће период транзиције трајати још дуже од два месеца, светски лидери су фокусирани да на то ко ће чинити Трампов тим и администрацију, а посебно на то ко су личности које ће руководити Стејт департментом и Саветом за националну безбедност. Прилично сам сигуран да Трамп већ има тачно дефинисан план кадрова који ће водити администрацију и, за разлику од 2016. године, јасан план шта ће његова администрација радити наредне четири године. Читав низ тинктенк организација, политичких пакова и угледних конзервативних појединаца неуморно је радио на сваком аспекту стратегије за Трампов 47. мандат, а посебно се истиче Херитиџ фондација, која је врло утицајна у конзервативним круговима и има сјајне појединце који могу да координишу овај изузетно сложен задатак.

Трамп је прошао веома трновит пут од пораза 2020. на председничким изборима до тренутка кад је у готово немогућим околностима успео да оствари убедљиву победу над Камалом Харис и то не само већином електорских гласова, већ и на националном нивоу, где је Демократска странка изгубила готово 11 милиона гласова у односу на пре четири године.

Губитак избора 2020, догађаји на Капитол хилу 6. јануара 2021. после којих је Трамп оптужен као инспиратор нереда и неко ко је покушао да суспендује Устав САД, ишли су у прилог тези да је Трампова политичка каријера завршена. Међутим, он је успео да се избори са свим притисцима који су у добром делу долазили и из његове партије, од људи који су утицајни у републиканској конференцији и који су сматрали да Трамп није адекватно решење за изазове пред којима је партија била у ситуацији кад су изгубљени председнички избори и кад су демократе освојиле већину у оба дома Конгреса.

Иако је изгубио председничке изборе, он је успео да задржи лидерство у партији и да освоји номинацију своје странке за председничког кандидата и поред веома озбиљних противкандидата као што су гувернер Флориде Де Сантис, бивша гувернерка Јужне Каролине Ники Хејли и бивши потпредседник САД Мајк Пенс. Тај опозициони период Доналда Трампа, оптужнице које су подигнуте против њега и други политички притисци, на неки начин су му помогли да јасно види на кога у партији може да рачуна, а не треба сумњати у то да ће кључна ствар приликом постављења бити лојалност према њему у његовом МАГА покрету.

Како на унутрашњем, тако и на спољном плану, Трамп ће вагати и анализирати понашање и однос светских лидера према њему и његовој кампањи у претходне четири године.

Србија је током ове четири године имала веома избалансиран приступ кад је реч о односима са САД и што је најбитније одржавани су контакт и комуникација са обе партије.

Сада долазимо да кључног питања овог текста, а то је вођење самосталне политике, која се у случају Србије показала као тикет за изградњу снажнијих, отворенијих и партнерских односа између наше две земље. Председник Вучић је увек без увијања говорио о бенефитима целог региона у процесу сарадње с претходном Трамповом администрацијом и приступу који није подразумевао „аутопилот” политику по питању геополитичких изазова. Постојала је жива сарадња с републиканским конгресменима, сенаторима, представницима републиканске партије који су најближи сарадници председника Трампа, са свима који уважавају Србију и који је видео као једну од најповољнијих пословних дестинација у Европи.

Вучић је на тај начин показао огромну политичку храброст, али и визију, с обзиром на то да је такав приступ носио и велике ризике.

Независна позиција и аутономија коју је Вучић изградио као озбиљан и цењен лидер резултирала је тиме да је ушао у групу првих 15 лидера с којима је Трамп комуницирао после победе на председничким изборима. Када анализирамо о којим је лидерима реч, јасно је да су то све кључни амерички политички и војни савезници из Канаде, Француске, Јужне Кореје, Израела, Уједињеног Краљевства, Украјине. Међутим, разговор између два председника није само Трампова захвалност за Вучићев коректан однос у ове четири године, већ порука да САД рачунају на Србију као фактор стабилности на Балкану и фактор економског оснаживања целог региона, да ће Американци и даље, поред великих глобалних изазова, имати фокус на регион, што ће нам дати додатни ветар у леђа за даље европске интеграције и решавање регионалних питања уз другачији приступ америчке администрације, која ће имати у виду позицију. Србије и наш однос према изабраном председнику Трампу током његовог опозиционог деловања.

Чини се да никад није био бољи тајминг за Србију за изградњу односа с Америком. Стратешки дијалог и стратешко партнерство не подразумевају само добре политичке и економске односе, већ односе који ће подразумевати стратешку дубину. Србија треба да искористи своју историјску шансу и да искористи празнину која ће се створити у односима САД са земљама које су били својеврсни миљеници демократске администрације. Зато сваке недеље неко од наших званичника мора да буде у Вашингтону, посланици, министри, државни службеници на свим нивоима, следећи пример председника и стварајући личне односе и промовишући српску позицију у Конгресу, Сенату, Савету за националну безбедност, Стејт департменту, тинктенк организацијама. Само на тај начин можемо да имамо реално и конкретно стратешко партнерство које ће се базирати на конкретним резултатима. То савезништво с Америком може да нам обезбеди дугорочну стабилност, пуну заштиту наше националне безбедности и националних интереса. Познајући Вучића, он овакве прилике за Србију не пропушта.

Председник Конгреса српско-америчког пријатељства

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа